Naša stvarnost

120 ĐORĐE JOVANOVIĆ i

mogao, hteo i želeo, uvek brižan da ne poremelfi svoje mislilačko dostojansivo i stalno budan da se suviše ne zaleti.

Govori nam g. Dvorniković o nama i našim problemima, smelo postovlja „dijagnoze drušiva i vremena”, još smelije ocrlava perspeklive budućnosti, ocrtava ih samopouzdano optlimistički. Kroz ftuštu i fma kullurnoistorijskih spekulacija ubeđuje nas g. Dvorniković u stvarnost jednog mefafizičkog Jugoslovensiva, koje je po njemu mlada i bujna izraslina Slovenstva. G. Dvorniković iugoslovenstivuje — da pozajmimo izraz od g. senatora Đorđevića — kroz svoje Slovensivo, slovensivuje kroz Jugoslovenstvo. G. Dvorniković neće kao Keiserlyng da beži u Indiju ili Južnu Ameriku da bi tamo fražio inekcije za umornu Evropu, jer je prema Evropi (Zapadnoj i Severnoj, izuzev — Španije) u glavnom dovoljno pristojan i korekfan; ali isto fako pristojno usuđuje se g. Dvorniković da istakne kako su i Sloveni kadri da dostignu Evropu, mada je još nisu dostigli, pa to mogu i Jugosloveni koji su sveži ogranak fog njegovog Slovensiva. Šta više, g. Dvorniković se usuđuje i odlučuje da prekori Evropu: „Slovenski duh nikada nije sasvim utonuo u evropskom, i srećan je što nikako ne smafra svojim sve ono što je u islini specifično evropsko: u istoriji n. pr. krvožedno, sadisličko inkvizitorstvo kako ga ni najdublji Orijent ne pozna; u sadašnjosti grozna lakomost imperijalizma i brufalni tehnički malerijalizam pod blistavom površinom civilizacije. Ponos pripadanja fakvoj familiji mi Sloveni možemo lako pregoreli”. Slovensivo, dakle, po g. Dvornikoviću, neće da usvoji imperijalistički kapitalizam; Slovensivo qg. Dvornikovića, šta više, prevazilaženje već zamorene Evrope. A Jugoslovensivo, koje danas ima i svoj državni oblik, ima po g. Dvornikoviću sve uslove da u svojoj državi prevaziđe dekadeninost zapadnoevropskog kapitalizma i njegove civilizacije.

„Naš narod u poređenju sa Zapadom, socialno je majne homogen. Preko 80% seljašiva, ostalo građanin, činovnik i radnik. Kullurno, mi se nalazimo na prelazu iz palrijalhalnog u moderno-urbanislički i fehničko-indusirijski stadij. Naš najdublji i najširi socialni problem je zidanje naše najmnogobrojnije stlaleške mase dj. seljaštva na viši kulturni i opšte narodni nivo. Svaka klasna borba u smislu velikih industrijskih sredina u nas može da bude samo pokušaj veštačkog importa. To naše socialno jedinstvo (kurziv je naš) daje najjaču organsku sfrukturu našeg nacionalnog jedinstva”. — Elo, lo je Temelj na kome g. Dvorniković očekuje da se nazida državna zgrada u kojoj će bili smešteno jedno društvo, koje će daleko nadvisitfi umornu i brulalnu Evropu. No, g. Dvorniković ipak ne može da prećuli neke toliko očigledne činjenice, i prinuđen je da prizna: „DOosadašnja iskustva sa državom Jugoslavijom mogla bi se približno ovako formulisafi: Duhovna spremnosti Jugoslovena ne odgovara još uvek svršenoj vorevini Jugoslavije, na osnovu jedne, jugoslovenske državne ideje. Umesto. jednog nacionalizma mi sada