Naša stvarnost

BORBE ! IDEJE 119

Sličnost između Rosenberga i g. Dvornikovića, ide samo dolle dok se upoređuju njihove uloge u službi onih pa litičkih režima za koje se oni zalažu. Doduše, zajednička im je i meloda: spekulalivno kuljurno-istorijsko mozgovanje, jer fa ista (ili bar skoro isla) metoda mora nužno da proisliče upravo iz njihovih funkcija u mehanizmima političkih režima kojima oni služe, a koje su u krajnjoj liniji, po svojoj suštini isli, mada svaki preobiluje svojim speciličnim osobinama. Uvek postojano. islican Rosenbergov anlidemokrakhski slav, njegova arijevska (nordijska) hisferija obavijena koprenama rasne mistike, celokupna rosenbergovska mitologija i mitologisanje neizbežni je krug ideja koji jedino može da usvoji fašizam hillerovskog kova, pošto na nauku ne može da računa, već mu kao jedino. „ideološko” pribežišle oslaje mil, stvaranje mita, mada prividno ustaje proliv ,milologije” ovog našeg stoleća. „Ideološka” fasada koju g. Dvorniković brižljivo cifra svojim moralisanjima i svojim kulfurnoislorijskim umovanjima sasvim je različita od Rosenbergove, no i ako lakva, ipak je mitologisanje, slvaranje mila od stvarnosli, moguće čak slvaranje mila sa predumišljanjem.

Nije nam namera da isličemo, još manje da naduvamo sličnost ove dvojice — recimo ideologa (tačnije: „ideologa”). Ovde nas poglavilo zanima poslednja knjiga g. Dvornikovića, zanima nas Borba ideja, koja je u neku ruku hrestomanija njegovog sveukupnog slava. Srećom ili nažalost g. Dvorniković nije više filozofski tumač režima, nije više njegov zvanični mislilac. U toliko je gore po njega samoga, jer sada sva njegova umovanja. preistavljaju više subjektivne refleksije, nego li filozofsku shemu jednog vladajućeg režima. U najboljem slučaju imamo

posla sa filozofskom shemom jednog skrahiranog političkog

polhvala, a fa shema danas više ličin na memoare nego na poliličku plaHormu. Činjenica da bi sledbenici tog režima mogli mirne duše u celini da usvoje slav koji je formulisao g. Dvorniković, ne spasava ni malo g. Dvornikovića, jer njoj nasuprof stoji jedna druga činjenica: fi sledbenici nisu usvojili samog g. Dvornikovića, mada mu, izgleda, još nisu našli naslednika.

Danas bi Borba ideja bila samo delić arhiva o jednoj elapi jednog mučnog razdoblja našeg druživenog i političkog života, kada u njoj ne bi postojale prilično dosledno sprovedene fendence da se sfav koji ona izražava prikaže progresivnim i slobodarskim. Takve zablude se sfvaraju još lakše, jer autor ove knjige u poslednje doba teži da se približi izvesnim zaisla demokratskim elemenfima. Zafo je neupulno samo hroničarski registrovafi, iako je s obzirom na njenu razgranatost, na ovom meslu lehnički nemoguće ući u podrobnu polemiku. Uostalom, la polemika — upravo njena osnovna i neposredna pitanja — već godinama se vodi u raznim vidovima; poslednjih nedelja vodi

se naročilo izrazito, jer su događaji poslavili izvesna iziskivanja. —

daleko neposrednije i odlučnije, nego Što bi fo g. Dvorniković

_