Naša stvarnost

STOPEDESETGODIŠNJICA VUKA 9

kalima koji nose akcenat. Kaaa su u pitanju kratki vokali, da se mora voditi računa poglavito o tonskom odnosu slogova i naglaska (stress), a kad su u pitanju dugi vokali, o tonskom kretanju koje se obavi za vreme trajanja vokala, i o naglasku.

14. Daničić govori o glasovima (vokalima) na prvom mestu, i izgleda da tonski odnos slogova u vezi sa akcentima zanemaruje: «U Srpskom jeziku imaju četiri akcenta: drukčije se n.pr. izgovara prvo a u riječi glava, drukčije u pravda, drukčije u magla, drukčije u slama.» U pitanju je drukčije izgovaranje a u reči magla i slama, a nije u pitanju drukčiji tonski odnos prvog i drugog sloga u ovim rečima. U reči «lama» taj je odnos kao: ( — .), a u reči «magla» taj Je odnos: (__ ·) Daničić ima pravo da se ova četiri a drukčije izgovaraju u svakoj od ovih navedenih reči, jer ona zaista ni kvalitativno, ni kvantitativno, ni po tonskoj visini na kojoj su izgovorena, nisu ista. Ali ni kvalitativna, ni tonasta razlika kratkih a (magla, slama) nije presudna po značenje reči, no je sekundarne, posledične prirode, i verovatno da dolazi usled sintetičke veze akcentskih elemenata koji su izmenili njihove osobine prema svoJim, i usled svojih atributivnih osobina.

PRIMEDBE o trađicionalnom akcentskom sistemu

15. Jedna iscrpna analiza odnosa slogova u vezi sa «kratko silaznim» i «kratko uzlaznim » akcentima, pokazala bi da akcentska funkcija ne leži na samom vokalu reči, n.pr.: igra (v.)i igra (s.), no se odigrava u intervalnom rasponu između prvog i drugog sloga: igra (v.), intonaciono se može zabeležiti kao: (— .), a igra, (s.) intonaciono se može pretstaviti kao: (__ ·). Iz ovog sledi da su ()i () akcenti ustvari okarakterisani odnosom slogova i jačinom stress-a, a ne različitošću izgovaranja vokala u pitanju.

16. Kod kratkih vokata, izuzev kada oni stoje na kraju reči, akcentski znaci Ć) i ()), fonematske prirode, treba da obeleže tonski odnos slogova, a uz to i jačinu stress-a. Znaci upotrebljeni za obeležavanje vokala kao glavnog nosioca akcenta (*) i (), ne odgovaraju ovo] nameni. Mi bi ih radije zamenili znacima Internacionalnog fonetičkog udruženja, koji su izrađeni u svrhu označavanja glasoudara, sa nužnim modifikacijama i prilagođavanjem u svrhu obeležavanja naših akcenata. (?) bi se mogao zameniti sa stavljanjem zareza (') ispred sloga koji je na višem tonskom nivou od narednog, a pod jakim stress-om. Umesto da se obeležava: gddan, gile, dčle, ipak, da se obeležava: "gadan, "gusle, 'dole, ipak. Akcent () bi se mogao zameniti sa znakom (,) stavljenim ispred sloga koji je na nižem tonskom nivou od narednog i pod srednjim ili slabim stressom. Umesto što se obeležava: voda, glOba, kava, glogov, da se obeležava: „voda, ,globa, ,kava, ,glogov. Ovi znaci (,) i ('), dakle