Naša stvarnost

NOBELOVA NAGRADA 151

Valter Štok, student, poginuc. u dvadeset i prvoj gcdini, piše majci: Kako e biti lepo živeti, divno živeti onda kada ćemc' svojim radcm mocći da pripomognemo oplemenjivanju čovečanstva. Ako ostvarivanje ie budućncsti zahteva kao žrtvu moju celu generaciju — dodjavola s njom. Novi živct traži našu smrt. Put ka slcbodi rrelazi preko leveša. Sa gordcm hrabrošću ispunićemc dužnost koja nam je pala u deo. U ovom proleću ima nečeg okrepljavajućee ... Kao da onc. nagoveštava proleće svih naroda. Akc neko cd tvoje dece ne bude više videlo ovo tvoje dete, uputi ljubav i snagu tvoju, spremljene za ovci' tvoje dete, uruti ih celcj jednoi generaciji koja se budi. Šta bi rekli ovi mrtvi o našem današnjem svetu?

NOBELOVU NAGRADU ZA KNJIŽEVNOST DOBIO JE ROGER MARTIN DU GARD

Ovogodišnja Nobelcva nagrada za književnost dodeljena je, Dprotivno cčekivanjima izvesnih književnih krugova, velikom francuskom književniku Rcže Marten di Goru. Novi ncsilac Ncbelove nagrade pripada cnoj vrsti pisaca kcji samo književnu aktivnost, i nijednu drugu, smatraju svojim životnim pczivom. Apstinirajući od političke borbe na kcnkretnom društvenom poprištu, Rože Marten di Gar je svoja živcina ubedjenja izrazio isključivc preko svcje umetničke delatnosti.

Kac. književnik mislilac i stvaralac Rože Marten di Gar je u najboljim fradicijama francuskog humanizma. Rcmansier od upečatljive sccijalne opservacije i solidne psihcloške inventivncsti, odličan znalac živcta i ljudi, Rcže Matrten di Gar produžava slavnu tradiciju velikog gradjanskocg romana iz epche Stendal-Balzak-Flober. Polazeći, u cbuhvatanju ncvih Žživctnih kompleksa i nove socijalne i psiholcške problematike, cd realističkog metoda cstvarivanja kojim su se cni služili, Rože Marten di Gar je prcdubio i taj metod kao što je i sam rcman kac literarnu formu cbogatic. novim mogućncstima. Takc cn, od jednostavnog socijalncg romana „Žan Bara” (1913), u kom je dao, na vanredan stvaralački način, samo istcriju jedncg malcg životnog isečka i jedne ljudske sudbine, prelazi na rcman i šireg, svestranijeg značaja, na tzv. ciklički roman. U delu „Tibcovi”, opsežnom romanu u csam' svezaka, on obuhvata razne sccijalne grupe društva, u raznim istcriskim zbivanjima, krcz ceo jedan četvrtvekovni pericd trajanja.

Rože Marten di Gar dao je, sem tcga, i nekoliko drugih dela, ali ona ne domašaju smisac' i značaj romana kac štc su cva dva. U svcm prošlcm brcju naš časopis dcneo je jedan cdlomak iz serije „Tiboovi”, Leto 1914. E.

POVODOM SLOMA NA NJUIORŠKO! BERZI

Na njujorškoj berzi uhvatila je 19 oktobra panika posjednike raznih hartija od vrijednosti. Toga dana prodano je preko sedam miliona komada akcija, dva pula više nego dan ranije. Kursevi su pali prosječno za 30%, dakle više nego šlo su bili narasli od počefka 1936. Reprezenfalivni papir če-