Naša stvarnost

150 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

_- ma. Zapitao sam ga da li je već odavno na*frontu: „Od pre nekcliko dana samo”. Pomislio sam: „Inmaćeš vremena da se naučiš da ratuješ bez mržnje”.

Karl Dczeslan njegcv protivnik s druge strane bodljikavih žica (poginuo je u dvadeset i drugcj godini) cbjašnjava nam zaštc. se odvikao da mrzi Francuze:

Našli smo nekoliko. leševa Francuza pred našim rovom. Pokopali smo ih i uzeli njihove hartije. Mncgo pisama na francuskom. Nekoliko od jedne žene sa uvek istim zavIšetkom: „Mali je sve veći i sve bolji”. Jedna sestra piše bratu da mu šalje čckcladu. Isto kao i kod nas. Čitajući, osećam da se u meni gasi poslednja varnica mržnje prema Francuzima”.

Mnoga cd tih pisama zapanjila su gradjane u pozadini, naročit» zbog revcita ratnika protiv zvaničncg hercizma.

Francuski kapetan DUžentri (poginuc je u tridesetcj godini) piše:

Ništa mi nije dosadnije od novina u kojima nas bez rrestanka nazivaju herojima. Vučem se po blatu . . .

Georg Štajnbreher (poginuc u dvadeset i petoj gcdini) cstavic, nam je cve redove:

Dani kcje ovde provodimo stvaraju od nas sasvim druge ljude. Ne tražimo ni pchvale ni nagrade. Oni koji ovc, rrežive biće i suviše nagradjeni .

Francuski slikar Andre Lemersie, Koji je pcginuo u dvadezeb i osmoj gcdini, možda je jedan od najiskrenijih svedoka rata. „Umem da naberem cveće iz blata” piše on svcjoj majci, 3 oktcbra 1914, a nekoliko dana docnije, 9 cktobra:

Znaj da će biti uvek lepota na svetu i da sebičnost i bes pojedinaca neće biti u stanju da ih sliste sa zemljine površine. Uspec. sam čak i ovde da naberem tolikc lepog da time mcgu da ukrasim. čitav jedan život. Neka sudbina učini da docnije iznikne plod iz svega ovoga što sam. ovđe nablao. Postoji neštc što nam niko neće iščurati iz ruku: ljubav prema čoveku. Time smc' se ovde obogatili. Srećan je onaj koji će slušati pesmu mira, a još srećniji onaj koji je u ovom paklenom užasu traži i očekuje.

Nekoliko časova pre smrti Vilhelm Vciter piše u rovu cve stihove:

Lepotu koja večito živi Isčupaću te

Neće slomiti smrt; Odavde ću te izneti Ni muke, ni grobovi Na svetIcst dana, Nece je razrušiti. U novi svet.

Nema pisma kcje ne sadrži bar nekoliko redova dubokog i iskrenog uzbudjenja pred boljcm budućncšću i lepotama noOVCg života. Kapetan Korne je pisac, 6 septembra 1917:

Šta su naši životi kad pom.slimo na čitav vek sreće i mira koji će doživeti oni rcsle nas; oni koji cstaju. Mi radđimo za sutra. Da ne bude više rata. Ne više prosute ljudske krvi! Mi radimo. Mi, čije majke tolikc plaču da druge majke ne prolivaju više suze. Kad pomislim na mir, cbuzme me stid šic. mi telo katkad zaigra cd straha pred smrću.