Naša stvarnost

SAMOĆA

{odlomak iz romana]

Moskovsko Umetničko pozorište sprema Zemlju, novi komad mladog pisca Nikole Virte, čija je radnja uzela iz romana Samoća.

Pre dve godine Nikola Virla je objavio svoj prvi roman S a– moća, koji je u slofinama hiljada primeraka rasprodat u Rusiji. Roman je preveden na mnoge strane jezike i povodom njega pojavilo se bezbroj pohvalnih prikaza. Roman je inspirisao i kompozitora Hrenikova za njegovu veliku operu. |

Već ovo prvo delo ošfkrilo je veliki ialent Nikole Virte. Nikola Virta je prošao kroz veliku školu života. U delinjstvu, od 1919—1921, prisustvovao je strašnoj i krvavoj pobuni kulaka u Tambovu.

U svome romanu Samoća Virta je preneo u umehnički oblik svoje utiske iz rane mladosti. Slikao je kulački ustanak bandita Anionova proliv sovjelske vlasti, dajući sjajnu i originalnu sliku kulaka Sloroževa, jednog od vođa ustanka.

Poznalo je da je Anfonov svojim lagarijama uvukao seljačke mase fambovske gubernje u pobunjenički pokret. Ali su fe mase ubrzo uvidele smisao i cilj ovog ustanka i napustile svoje vođe. Sfranice romana Samoća snažnim izrazom slikaju propadanje i rasulo bandi Antonova.

*

ivan Storožev, seljak iz sela Dvorika, imao je fri sina: Semjo= ma, Pjotra i Sergija. Najstariji, Semjon, zapleo se u bedu odmah posle podele imanja. Nije imao sreće: povučen, radan, on se dan i noć pelljao na njivi i u svojoj bašti, mršavio je, bledeo, premarao se na poslu, ali beda ga je stezala i nije ispuštala.

Sergije, najmlađi, pozvan u vojsku, služio je u mornarici. 'Pri podeli imanja, Sergiju pripade polovina kuće sa nastrešnicom # dve ovce: poveri ih svom bratu Pjofru.

— Uredićemo sivar docnije, reče mu, odlazeći. Nismo tuđini.

Jedino se Pjofr probio kroz živof. Govorili su: sreća je baš prijateljski, naklonjena Pjolru Ivanoviču. Da, Pjofr Ivanovič znao je da stekne njenu naklonost, bio je to pamelan čovek.

Oženio se Praskovijom Vasjanjinom iz siromašne porodice poljoprivrednih nadničara, pa mu je čak i fo išlo od ruke.

_ Praskovija je imala čitav čopor sestara i braće. Dok su jedni čistili štale njenog muža, jedni čuvali njegove konje noću na livadi, drugi su se brinuli o deci ili obavljali svakojake teške ili lake poslove. | sve to išlo je dobro: mladići i devojke iz poro-