Naša stvarnost

A

NOĆ U LABORATORIJI 41

radove. Staro njuškalo — rudarski posrednik pronašao je da su podaci koje ima strani trust o ova dva rudišta mnogo bolji nego što bi se to mislilo. Zabeležen je samo izvestan proceni srebra više, i ništa drugo. Analize, međufim, nisu vršene ovde, nego u jednoj stranoj laboratoriji sa čuvenim renomeom. Greška pri radu sigurno nije mogla biti toliko velika. Ali se moglo desiti da u sanducima sa probama olpuluju drugi primerci, ili su, možda, poslani samo izabrani egzemplari. Trust može da plati, hoće da plati feren. Potrebno je samo da prodavci popuste malo. Novi izveštaj freba, uslvari, samo da podmaže slvar a maferijal su uzeli na ferenu zaslupnici obe sfrane, zapečalili primerke crvenim voskom i jemstvenikom na čijem se kraju nalazi karton sa naznačenim mestom i dubinom.

Posrednik, čiji sam zelenožufi automobil poznavao i za kojim su se na ulici okretale sumnjive devojke, upao je jedne večeri u laboratoriju. To je fini gospodin, izvanredno učliv, ljubazan, dobar poslovan čovek sa nešlo izbledelim očima i žućkastim fenom. Dve ošlfre bore na licu i tamno osenčene obrve davale su mu pomalo suv izraz, naročito kad se njegov osmeh iznenada gubio preliven senkom nabora oko usana. Dugačke mršave ruke sa skoro modrim prslima bile su stalno žive i kao da su menjale svoj oblik...

Posle pet minuta razgovora bio sam polpuno spreman i birao sam samo frenufak pa da finog gospodina sa negovanim zaliscima i mekim glasom izbacim kao najprljaviju stvar iz laboralorije. Ali sam ipak oklevao čekajući da on sam uvidi nemogućnost onog šlo fraži i postane jednom za uvek svestan da se cifre u analizama ne pišu ni po čijoj želji i ni za čije inferese. Hieo sam da mu doviknem da se ovde ne dozira savesnost, da... Međufim, bezobzirnost kojom je ofkrivao bedu ove moje gladi i neizvesnosli, uzaludnosti čekanja i poštfenu apaliju moje smrznule i plesnive sobe, kojom je budio polisnuto i zaboravljeno, pritajeno obeshrabrenje i još nejasno ali uvek prisulno i živo iščekivanje boljih dana, nadanje mojih 25 godina sirofinjske mladosti, iznenada je zamenio novim horizontima jednog uzavrelog života; jednog rada koji se raspršlava kao snop varnica, koji raste kao grudva snega; koji se preliva žarkim bojama jedne probuđene i pokrenule aklivnosli koju svaki od nas nosi kao znamenje.

I za sve fo freba samo da malo izmenim izveštaj koji sam već spremio i koji treba da polpiše Slari. Niko tu, usfvari, ništa ne gubi. Zaposliće se čitave kolone radnika; oni koji mesecima nisu dobili svoju nadnicu ogrejaće se ove zime. Mnogi više neće biti gladni. Ukoliko se prodaja svrši brže, utoliko pre nastaju bolji dani za slofine beskućnika. Naproleće počeće da se spuštaju šahle i polkopi kao crne ogromne zmije duboko u brda pokrivena bukovom šumom. (Tako tešim sebe).

... Najzad i vi i ja imaćemo puno koristi. Vi ćete, ja vam lo garanfujem, dobifi odlično mesto u novom rudniku. Mogli biste