Naša stvarnost

MUZIČKI REALIZAM 161

nje u skladu sa zahtevima melodijskih zakona, nego sa zakonima dikcije prirodnog govora.

Ž- rana / aka Čeborca ČuAJpoAdvana ka #& a fh,

75) 2( 77) ) 420)|—ocPLP 7z(] JOE,

NŠ

Kao što se vidi Musorgski je prekršio zakone romanličarske esletike. U frenutku kad je završio „Borisa” u Evropi se već šes? godina izvodio „Tristan”. Ali dok je Vagner, da bi što dublje prodro u carslvo mila — iznalazio polpuno nov poelski jezik, neupofrebljen i neupolrebljiv u sfvarnosli, i njemu adekvatan muzički jezik beskrajno udaljen od živola i neograničeno siran njegovim savremenicima, dolle Musorgski, da bi se približio slvarnosti i čoveku, negira eslelički subjektivizam i poslavlja femelje muzičkog realizma. Njegova melodija nije život za sebe, već deo žive stvarnosti. Ona ne izražava svel fikcija i feliša, već čovek njome izražava svoj odnos prema slvarnosti.

Harmonije kojima je Musorgski obrazložio onu istu melodiju seljaka Mikula olkrivaju nam i drugu slranu njegovog stilskog opredeljenja. Musorgski nije respeklovao pravo harmonije na samoslalan živof. On je po primeru starih majstora fražio vezu između nje i melodije. |I baš fo mu je omogućilo da olikrije jednu drugu vezu, — vezu između ruske narodne melodike i gregorijanske crkvene pesme.

Počev od finalnog tona b, melodija ima sledeće tonove: b, c, des, es, f, g, (as), b. Raspored celih i polu-tonova poflpuno odgovara aufenličnoj dorskoj skali zvanoj „Tonus primus”:

b__ _ des _es _|f__g__a l a || 1 le

d- ~ e } — pro ra~h-~ t

Ton elf, koji se u prvih 6 faklova ponavlja 9 puta odgovara dorskoj dominanfi (a), na kojoj se u srednjevekovnoj muzici recitovao fekst. Ton des, prestavlja u staroj harmoniji poznatu „,dorsku sekstu”. Otuda harmonija Musorgskoga ne naslavlja putem kojim je pošla harmonija romanličara, ne usvaja alferacije već u stopu prati modulacione puleve melodije Ukoliko nije zavisna i od melodije, njegova harmonija je dinamički izraz dramske situacije. (Infrodukcija druge slike iz prologa „Borisa Godunova” — scena krunisanja). U fim slučajevima Musorgski napušta produbljivanje odnosa između glavnih i sporednih harmonskih funkcija i nadrasta fonalne okvire beležeći najsuplilnije nianse koje niču upolrebom alikvolnih fonova. (Akordi koji prefistavljaju zvona sa Kremlja).

11