Naša stvarnost

~

DVE ZNAČAJNE PREMIJERE 181

unufrašnjeg fragičnog doživljavanja. Njegov glas bio je često više patelikom preliven, u recifativnoj ekstazi, nego u ljudskom vrisku, poza elegična i u fužaljci i tamo gde je Horvat jaguarski uznemiren, gde odvralnost prema sebi potresno i krvavo vila ostacima njegove osramoćene i porušene savesfi. Mir kod Horvata ne znači slišavanje kao u izrazu g. M. Miloševića, već dramska zgrčenost iz koje će svakog časa izbitfi lavina mračnih osećanja. Psihička kataslrota Horvata u fumačenju g. M. Miloševića morala bi biti više ljudska, a manje slilska, mnogo više imali prirode, a manje feafra, ma koliko taj featfar bio melodičan ı skladan.

Uloga Gregora (g. Dragulinovića) bila je, kao šlo smo rekli, površno shvaćena i promašena. Pijansivo Vallera, brulalno poživofinjeno, lumačio je g. Živanović divlje sirovo, pusto, razbarušeno, silovito, ali i dosta jednosfrano. Valter je po koncepciji drame pijan i sulud, i vidovit, i sfrašan i žalostan. Raš ga je i fizički i moralno unakaradio. On je uništio sve što je bilo ljudskoga u njemu. Valler je homoseksualac koji nosi i jedno misleriozno homoseksualno ubistvo. G. Živanović je snažno izrazio njegovu pijanu izbezumljenosti, grubost i niskosh poslušne čizme ali ne i dublje njegovu psihičku složenosti. Prelazi raspoloženja Vallera iz besa u zlovolju, iz brufalnosfi u žalbu, kao i njegova mržnja prema Horvalu, likovanje osvele u prvom činu kada mu predaje zapovest} da obesi slaricu, cinizam kad ga hvali za vojničku poslušnost

' kraj leša, mračna krvožednosti prema njemu u frećem činu, osfali su nedo-

voljno izraženi i isfaknufi. Velibor GLIGORIĆ

DRAMATIZACIJA „SEOSKE UČITELIJICE”

Na Kolarčevom narodnom univerziletu priređeno je 3 decembra veče posvećeno Svetoliku Rankoviću, kojom prilikom je izvedena dramatizacija Mile Dimić njegovog romana „Seoska učiteljica”. „Cilj ove priredbe”, rečeno je u programu le večeri, „jeste ilustracija težnji i ličnosti iz naše književnosti, ali fežnji i ličnosti koje ipak više pripadaju istoriji nego današnjici”.

Dramalizacija Mile Dimić krefala se u okviru tog cilja, zadržavši se na onome šlo u romanu najsadržajnije i najrealisličnije prikazuje sivarnosi položaja učiteljice na selu. Svršena učileljica Učiteljske škole, puna ideala, poleta i oduševljenja za radom, odgajena u romanličnim slikama živola na selu doživljava gruba razočarenja kada sagleda fu romanliku iz bliza. Ona je na selu usamljena, bezobzirno iskorišćena od sreskog pisara koji je lovi u njenom bespomoćnom položaju i malferijalnoj oskudici. Mila Dimić je uspešno prenela na scenu bolno i islinifo Rankovićevo sagledanje prvih koraka seoske učifeljice u ropsivo svoga poziva, u rugobu slvarnosti koja razara njene mlade snage.

Od igre g-ce Tekić koja je fumačila seosku učileljicu fražimo više svežine i vilalnosti u prvoj slici, više impresivnog doživljavanja fragedije razočarenja i dublje emocije u drugoj, od g. N. Popovića više psihološkog pokazivanja iskustva u živofnoj borbi i osećajne naklonosti prema svojoj koleginici u dramatizaciji. G. S. Nikačević je sprečavan svojom predispozicijom za dramske junake ipak uspeo da ubedljivo prikaže lip seoskog siledžije i donžuana.

VASA ŽELEZNOVA

O sadržini i izvođenju Vase Železnove, pozorišnog komada od Maksima Gorkog, pisaćemo opširno u idućem broju.

Vv. G.