Naša stvarnost

182 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

CHARLES DARWIN: MOJ ŽIVOT

S uspomenama Fransisa Č. Darvina i uvodnim esejem o Darvinu od B. D. Milojevića. Prevod s engleskog od M. Nedića. Izdanje Srpske književne zadruge, kolo XL, knj. 276, sfr. 184. Beograd, 1937.

lako je prevod glavnog Darvinovog dela o „Poslanku vrsfa” objavljen još pre pola veka (u 1878 god.), a prevod „Porekla čoveka” izašao posle rala, lik velikog engleskog biologa ostao je golovo nepoznal u našoj sredini. S. K. Zadruga je nesumnjivo učinila uslugu našoj javnosti šlo je Darvinovu aulobiografiju objavila u zbirci svojih izdanja. Jer malo je Darvinovih dela u kojima se fako jasno ocrlava njegov duhovni lik, lik stvaraoca i čoveka, kao u njegovoj skromnoj i konciznoj aulobiografiji koja sobom čak ne obuhvata opis najvažnijeg perioda iz Darvinovog živola, njegovo pulovanje oko svela (1831—36 god.). Sa refkom skromnošću dostojnom jednog naučnog radnika sfivaraoca, Darvin govori o sebi, o svojim duhovnim osobinama, sposobnoslima i sklonostima, o svojim radovima i idejama, ne usfručavajući se da sebe samog podvrgne kritici. Čitalac je ispunjen dubokim osećanjem simpatije prema ličnosti čoveka koji je izvršio najznačajniji preokret u biološkim naukama, ustalasao duhovni život čitavog čovečansiva i svojim idejama duboko ulicao na sve prirodne i društvene nauke i koga čuveni Haksli upoređuje po značaju sa Njufnom, a koji o sebi sudi sa dirljivom, nenamežienom iskrenošću i savesnošću.

Ne leži međulim samo u fome vrednost Darvinove autobiografije. Pažljiv čitalac će u njoj ofkrifi onaj istoriski okvir u kome je tvorac Darvinizma živeo i delao. Makoliko na prvi pogled izgledalo da su ideje i shvatanja Darvinova ponikla u almosferi izolovanosti i samoće u kojoj je on, povučen na svoje poljsko dobro u Daunu decenijama živeo, Darvin je sin. svog vremena i njegovo delo se mora istoriski fumačiti. Tvorac feorije selekcije živeo je u doba velikog polefa engleskog građanskog drušiva prošlog sloleća i pripadao drušivenoj klasi koja je bila u punom naponu privrednog sfvaralaštva, ekonomske ekspanzije i učvršćivanja prostrane engleske imperije. Nije nikakva slučajnost šlo Darvin, pošlo je neko vreme pokušavao da se oda medicini i feologiji, postaje prirodnjak posle petogodišnjeg pulovanja oko svela na jednom od onih mnogobrojnih isfraživačkih brodova koje je Engleska prošlog veka slala na sve strane sveta u cilju olkrivanja novih trgovačkih pijaca, novih izvora sirovina i sivaranja novih ekonomskih veza. Još manja je slučajnost šfo se teorija o prirodnom odabiranju, Darvinova selekciona šeorija javlja u doba slobodne i neuzdržane ekonomske konkurencije koja je vladala u engleskom građanskom drušfvu log vremena. Specilična ideologija engleske građanske sredine 19. veka odrazila se duboko i na idejni razvifak Darvina; kako i on sam u svojoj autobiografiji izjavljuje, ideja o borbi za opslanak pozajmljena je od engleskog ekonomiste Mallusa koji je u speelfičnoj pojavi konkurencije kapilalističke privrede gledao opšli zakon razwilka ljudskog drušiva. |

Uporno fraženje istine dovelo je Darvina do novih, smelih ideja o evoluciji živog svela i samog čoveka, kao i o njenim uzrocima. Te su ideje mnogim njegovim savremenicima izgledale zaista bunfovničke. U svojoj celini, Darvinovo živofno delo daleko je bilo prevazišlo doba u kome se pojavilo, jer ono i danas sloji na vrhu naučne zgrade modernih prirodnih