Naša stvarnost

NADA 29

Šla je bio? zapila Manuel, kao da bi, spomene li se ponovo ranjenik, značilo olvorifi vrata zaivorena nad njim. | — Mehaničar. Bio je u miliciji; posle u avijaciji. Na bombarderu. |

— Član parlije?

— Ma kakav člani

— Zašto je onda s nama? |

— A gde bi mogao i da bude jedan mehaničar? Sa pobunjenicima? — Mogao je ne biti nigde.

— Ah! to...

Barka podiže obrve, uzdignu glavu: bolovi ga ponovo obuzeše. Spusli glavu na jastuk, i njegovo oslarelo lice ponovo dobi izraz upornog bola, očiju još više upalih, crla uvek spremnih da se izmene, — izraz istovremeno ozbiljnog i krhkog delinjstva, u kome paklnja izvlači sa svakog lika plemenitost koju on skriva. Manuel je na Sieri bio primetio Barkine oči. Ceo izraz tog lica cbičnih crta, kože famnije od kose i malih belih brkova, tamnijih od sveilih očiju, dolazio je od feških, gustih kapaka opterećenih gorkim ali nepomirenim iskustvom, koje su sitne bore, mnog9= brojne kao prskoline porcelana prelivarale u seljačku vedrinu. Zalivorenih očiju, izgledalo je kao da se smeška.

— Kako je na blindiranom vozu?

— Dobro, mislim, reče Manuel. Ali ne znam, nisam više: tamo. Postavljen sam za komandira čele u petom puku.

— Zadovoljan?

— Imam još mnogo da učim...

I pored zaivorenih vrala, čuli su opet jauke.

— Dečko je bio s nama zalo što je bio s nama...

— A fi Barka?

— Zbog loliko stvari...

Namršti se, pokuša da se pokrene, i okrenu se Manuelu kac da je očekivao da će Manuel dali objašnjenje.

— Nišla fe nije primoravalo, produži Manuel.

— Bio sam organizovan — šla bi hleo!

— Da. Ali ne član partije, ne direkino ugrožen.

— Gle li njega! a filoksera zar bi ti to bilo prijalno?

Barka je nekada u Kalaloniji bio vinogradar, kao šlo su fo. bili njegov olac i ded. Filoksera je dala prilike velikim sopslve-= nicima da i njega liše onoga šlo je slekao pedesetogodišnjim radom.

— Ti si se ponovo snašao, mogao si da živiš...

Po glasu Barka je razumeo da Manuel ne želi da diskuluje, već da bolje razume.

— Ti hoćeš da znaš zašio nisam bio neulralan?

— Da.

Barka se nasmeja, osmehom kome kao da je bol davao neko čudno iskustvo.