Naša stvarnost

196 LJUDI—DOGAĐAJI—KNJIGE

Ukrajine; u Južnoj preovlađuju Bugari, Turci, Ukrajinci i Rusi. Postoje zatim nemačke, jevrejske i moldavske kolonije po selima. U cenfralnom delu preovlađuju Moldavci. Gradsko sfanovnišivo je u većini jevrejsko i rusko. Na Moldavce, u gradovima, dolazi jedna čelvrlina stanovništva.

Bukovina je prisajedinjena Rumuniji na osnovu istoriskog prava. U Bukovini Rumuna ima 32%. U gradovima procenaf Rumuna pada na 19%. Preovlađuju Jevreji sa 33%; Ukrajinci sa 20%; Nemci sa 15%. U seoskom slanovništvu preovlađuju Ukrajinci (49%); Rumuni dolaze na drugo mesfo sa 34%; Nemci imaju 7% a Jevreji 6%. U severnim delovima Ukrajinci imaju kompakinu većinu. U Dobrudži preovlađuju Turci i Bugari. Po statistici iz 1911 g. njih je bilo 550/. U Južnoj Dobrudži po bugarskim podacima, bilo je 1911 g. Jevreja 5%. | u Transilvaniji Rumuni imaju relativnu većinu (53.2%).Na drugom mesfu su Mađari (32.5%). Na Nemce dolazi 10.6%. Jevreja je bilo oko dvadeselpet hiljada.

Nacionalni odnosi ispreplešani su s klasnim. Velikoposednici, krupna i silna buržoazija, pripadali su u većini Mađarima, Rumuni su bili većinom poljoprivrednici. Radništvo je nacionalno bilo izdiferencirano. Zvanična državna politika uvek je vodila računa o nacionalnim Rumunima; osltale nacionalne manjine su ilačene i ekonomski podređivane.

Do agrarne reforme u Bukovini 0,41% svih gazdinstava zauzimali su 60% korisne zemlje; 96.27% domaćinstava posedovala su 25.33% površne. 27% svih ljudi zaposlenih u zemljoradnji pripadalo je bezzemljišnima. Agrarna reforma priznala je pravo na zemlju devedeset hiljada porodica. Od njih dobili su zemlju 21%; 79% nisu dobili ništa. Od velikoposednika oduzelo je 73.000 hektara (po drugim podacima 54.990 ha). Razdeljeno je samo 15%; 85% oluđene zemlje ostalo je nerazdeljeno seljacima.

Dodeljena zemlja, prema nacionalnosfima, ovako je razdeljena:

Rumuni 56% — Ukrajinci 34% — Nemci 6% — Jevreji 6.3% lica koja su dobila zemlju. _

Rumuni, kojih ima oko jedne lrećine, čine veću polovinu lica koja su dobila zemlju. Agrarna reforma iskorišćena je za kolonizaciju pet hiljada porodica u Bukovini. Konfiskacija zemlje u Dobrudži imala je politički smer, Ona je upravljena rumunizaciji Dobrudže. Kolonizacija je stvorila, u ovoj oblasti, frvenja između nacionalnih manjina i permanenine sukobe sa državnom vlašću.

Najoštrije oruđe profivu velikoposedničkih vrhova nacionalnih manjina bila je agrarna reforma u Transilvaniji. i

0.5% posednika imali su 34.9% korisne zemlje, približno isto toliko koliko 88.7% domaćinstava. Po rečima Goge „agrarna reforma u Transilvaniji poslužila je kao najefikasnije sredstvo za njenu rumunizaciju”. Bespošltedno je konfiskovana velikoposednička zemlja. Ali rumunski velikoposednici bili su pošteđeni. U staroj Rumuniji minimalni posed osfavljen vlasnicima priznat je do 100 ha; u Transilvaniji sveden je na 5.75—17.25 ha (u raznim mesfima). U Staroj Rumuniji šuma nije poipadala pod oluđenje; u Transilvaniji zakon je proširen i na šume. U ovoj oblasti interesi rumunskih seljaka igrali su znaino manju ulogu no polilički ciljevi rumunske buržoazije. Jer od 1.581 hiljada hektara otuđene zemlje razdeljeno je seljacima samo 3%; 74% oluđene zemlje oslalo je nerazdeljeno.