Naša stvarnost

144 LJUDI — DOGAĐAJI — EBNJIGE

Nedeljkovića prvi pokušaj sređenije kritike čitavog Bergsonovog sistema. To je činjenica, i ona odaje hrabrost i samopouzdanje g. Nedeljkovića da se kao malopoznati filozofski patuljak, i to još iz neke balkanske provincijalne filozofske tišine, uhvati u koštac sa pariskim gorosfasom...

G. Nedeljković je zaista pronicljivo i dovižlljivo otkrio i pohvatao čitava jata Bergsonovih nedoslednosti. Naročito su spreina ipozorenja na pokušaje samoga Bergsona da se iskobelja iz protivurečnosti u koje neizbežno pada njegova mehfafizika, na sve le mnogobrojne varijacije jednog fe istog naučno neodrživog dualizma. G. Nedeljković nije zanemario ni Bergsonovu opreznost, ustezljivost ili prosto na prosto izvrdavanje da se odlučno izjasni o raznolikim i raznorodnim tumačenjima svojih sledbenika, i g. Nedeljković naročito ističe zaista karakterističnu činjenicu da se Bergson svim silama trudi da nikada ne dođe u sukob sa oficijelnim katolicizmom. G. Nedeljković je prilično ubedljivo pokazao logičnu žrošnost Bergsonovog sistema, ostajući pri fome i sam isključivo na terenu formalno-logičnog izvođenja.

Otuda je i čitav postupak g. Nedeljkovića dobio karakter jednostranosti. Potpuno je izostavljena križika Bergsonovog pseudonaučnog dokazivanja valjanosti svojih tvrđenja. Bergson se skoro na svakoj stranici svakog svog dela neumorno poziva na naučno uživrđenje« činjenice, da bi tim istim činjenicama, ali u svojoj interpretaciji, dokazao nedovoljnost same nauke i opravdanost mefafizike. Stvarnom interpretacijom baš tih istih činjenica na koje se Bergson poziva, bile bi iz temelja poljuljane sve njegove mehalfizičke konstrukcije. G. Nedeljković je odustao od foga, verovatno ubeđen da je poipuno dovoljno pokazali formalnologičnu nedoslednost i prolivrečnosi Bergsonovih pogleda. Ali je upravo fime g. Nedeljković samoga sabe sputao da i sa osfalih strana, osim formalnologične, izobliči neodrživosi bergsonizma.

Zato se i desilo da je g. Nedeljković sasvim neubedljiv kada govori o društveno-istorijskim korenima i funkciji bergsonizma, mada on u svojoj knjizi naglašava da mu prvenstveno do toga nije stalo. Za ovaj zadatak nemoćna je metoda koju pretežno, a katkada i isključivo, primenjuje g. Nedeljković. Zaključci da je bergsonizam igraz ove ili one društveno-političke pojave, da je filozofija jedne klase u opadanju i društveno nazadne, sasvim su u knjizi g. Nedeljkovića nemofivisani, mada su u grubim crtama fačni. U ovom pogledu g. Nedeljković je zapadao u običnu vulgarizaciju, u shematično rukovanje istorijskomaterijalističkom metodom, pa prema fome i u njeno izvrfanje. A tim samim se pokazuje da g. Nedeljković nije kadar, uprkos svojoj logičarskoj pronicljivosti i okrefnosti, da započne a još manje da sprovede jedinu moguću naučnu kritiku Bergsonovog pogleda na svet i društvo.

Povika koja će se verovaino od naših zvanično patentiranih filozojiskih mozgova podići protiv ove knjge, može da bude sve