Naša stvarnost

SELJANKINA TUŽBALICA

Gde si, sine? Hlebom se ne hraniš 8 njiva naših; isvor te odakle mi pijemo više ne poji;

postelja u koju mi ležimo nije tvojd,

kraj postelje tvoje, sime mili, brste kože,

lipovo šiblje, pavit i loze nju su, skrili.

Od brige i tereta majka ti me 2na, šta će sama: na kući staroj menjati trebo, sve do krova; treba mam, kupiti kola nova jeseni Ovo;

treba s Iiada, da se prevuku seno + slama, na sve strane ne može atići majka ti stara.

Gde si, sine? Vidi se da nema tvojih TURU. Polja stoje, staje se ruše, plot obara;

rđaju motike i pusto tvoje Tđa Ydalo;

pusti bez tebe buđaju tvoji alati;

ko vođa w brani najednom, u doma sVe je stalo.

Gde si, sihe? Od tuge ne gledom gde ti spava; ne razavijam, košulju tvoju tankih YTukava, ruka mA više tvoj pojas šareni odviti neće; dvojnice tvoje ne mogu da gledam više od luge. Gde si, sine, da sestra ti sa kapu sadene cveće, da s bratom u crkvu bođe kao njene druge,

da ima mlada kolo povesti uza, kogd.

Gde si, sine? Nisam, dočekala snahw dovesti, nisam, dočekala, da me ruka odmeni njena; od sina prvenca dočekala nisam sitnih wwakay; najjadnija sam od svih majki i svih šena.

Desanka MABSIMOVIĆ