Naša stvarnost

TROUGAO ENGLESKME SPOLJNE POLITIKE: ČEMBERLEN – IDN – ČERČIL

Da, se dobije punija slika engleske spoljne politike potrebno je posmatrati je ne samo s isključivog stanovišta 8. Čemberlena, nego i prema zaleđu njegovog političkog nasledstva i prema ostalim strujanjima u konservativnoj stranci.

G. Čemberlenovu spoljnu politiku umnogom je odredila situacija koju je on nasledio od svog prethodnika, g. Baldvina. Baldvin je, istina, bio čovek ne bez intuitivne psihološke pronicljivosti, ali čovek indolentan prema apstrakcijama. 1I on zato nikada, nije u punoj meri proniknuo u značaj novih zbivanja u Evropi. U sebi on je, u stvari, nosio dva principa: jedan, tradicionalnu instinktivnu veru u dobru sreću i moć Britanske Imperije, i drugi, nepoverenje prema teorijama i logičnim zaključecima inostranstva. Njegova spoljna politika bila je neposredna, posledica ovakvog njegovog gledanja. Njegovo nepoverenje prema, inostranstvu navelo ga je da svojim mlakim podržavanjem oslabi Društvo naroda i time onemogući politiku kolektivne bezbednosti. A njegova tradicionalna, vera u premoć Velike Britanije sprečila ga je da odveć, energično prihvati jednu drugu altemativu, naoružanje. 1I tako je, u stvari, g. Čemberlen, kada je došao na vlast, nasledio jedan položaj između dveju stolica. S jedne strane ideja kolektivne bezbednosti bila, je sahranjena. S druge, lična sigurnost neorganizovana. & golim rukama, tako reći, bilo je ostavljeno E. Čemberlenu da čuva tradicionalno geslo engleske spoljne politike: održavanje evropske ravnoteže i mira, svojim položajem moćnoga arbitra.

G. Čemberlenu je u takvom položaju bilo potrebno da nađe nove puteve engleske spoljne politike. Da je g. Čemberlen bio političar kova, koga je bio njegov brat Ostin, on bi verovatno te puteve potražio u pravcu jednog saveza s Francuskom, izgrađujući zatim, preko Francuske, sa zemljama s kojima je Francuska u savezu ili prijateljstvu, jednu novu zgradu kolek-