Naša stvarnost

59 | BRANEO SEDMAR

rentskoj odbrani od jedne metode ređaju se upravo sad nove, i još se ne zna kakve će biti.

Koliko god su ubojite, metode same ne bi izazvale ovakve sukobe, da, i konjunkturna situacija, u svijetu nije došla u kritičnu fazu. Konjunktura, plaćena velikim žrtvama poslije krize 19929, slomila se ponovo 1937. Pomognuta naoružanjem, proizvodnja se otežava i zato nema onog naglog: pada u krizu kao 1999. Ali ni ono nije moglo da je zapriječi, i situacija se pogoršava. Ono je opteretilo državne finansije iz najbogatijih zemalja toliko, da je tako teško produžiti ga u dosadanjem obimu. Naoružanje, koje je stvaralo veliko tržište u svim zemljama i tako služilo konjunkturi, postaje mekana podloga, koja se uliježe. U tom kritičnom momentu po daljni razvoj konjunkture, treba da, joj se podloga, proširi i učvrsti. Otud parola, izvoziti ili umrijeti.

To je situacija kod velikih zemalja. One moraju da izvoze bilo da, se sporazumiju o tom kako će, bilo u trgovinskom ratu. Borba se vodi oko malih. To je dragejen momenat za njih, jer bi inače mogle da se u izgrađivanju blokova i lovačkih revira, prilijepe za jedno jezgro i time u čitavom svom daljem ekonomskom razvoju budi potpuno zavisne od njega. Tada će se teško odlijepiti od njega, ako se i pokuša. Ali u momentu kad velike, tražeći tržište u malima moraju da igpitaju sve mogućnosti kako da povećaju svoj izvoz, zavisi od trgovačke veštine da se raširi trgovačko prijateljstvo. Imati mnogo trgovačkih veza znači imati više uslova, za čuvanje egzistencije i slobode.

Branko Sedmak

:,1

Korel Čapeh: NOVINE