Naša stvarnost

TRIDESETA : .95

brod Maine, i kada su otputovali prvi dobrovoljci za špansko-amerikanski rat.

Zatim sam se vrafio u Portland, u drugu kuću, i opet nastavio školski život i igre. Imali smo, na tavanu, pozorište gde smo igrali svoje sopstvene komade. Sagradili smo nekoliko tobogana po dvorištu i kolibe po šumama. Smislio sam razne smele planove koji bi doneli bogatstvo i pustolovine. Počeo sam, na primer, da kopam tunel koji je išao od naše kuće do škole i trebalo je da bude dug hiljadu pet stotina metara. Trebalo je da ukrademo dve ovce, da ih! sakrijemo u tunel, a ove bi dve ovce imale male koji bi se dalje množili, i tako redom, dok ne dođemo do velikog stada, koje ćemo onda prodati. Moj brat i ja imali smo po jednog ponia. Polazili smo u ekspedicije daleko u šume, ploveći, plivajući, logorojući na obalama Willamežta-a. Počeo sam da pišem pesme i da žudno čitam sve što mi je dolazilo do ruku, od Sveilosti Azije Edwina Amaolda i Marije Porelli, do Walter Scotta i R. L. Stevensona.

Ipak nisam bio potpuno srećan. Često sam poboljevao. Imao sam samo nekoliko prijatelja, a među svojim vršnjacima nisam imao nikakvog uspeha. Nedovoljno snažan i ratoboran da bih se istakao u sportovima, izuzev u plivanju — uvek sam voleo da. plivam — a inače sam dosfa irom. Šunjao sam se iza ograde da bih izbegao dečake koji su me gonili, ili bolje, za koje sam mislio da me proganjaju. Po koji put bih se tukao kad bih na to bio primoran. Čak sam pobeđivao ponekad, ali sam više voleo da me! nazovu kukavicom nego da se tučem. Mrzak mi je bio bol. Zamišljao sam užase koji će se dogoditi, i onda sam jednostavno bežao. Jednog dana, u vreme kada sam, bio član redakcije našeg školskog lista, neki dečak, koga sam se bojao, naredio mi je da ne objavim jednu šalu koju sam napravio na njegov račun — i ja je nisam objavio... Idući u školu prolazio sam kroz bedan kvart Goose Hollow, mastanjen grubim Ircima od kojih su nekolicina postali zvezde — boksa i bezbola. Umirao sam prosto od straha, prolazeći onuda. Jednom mi je neki stanovnik toga kraja rekao da će me istući ako mu ne dam jedan nikel,5 i otpratio me do kuće gde sam dobavio ono što je tražio. Čudna stvar, kad sam bio primoran da se bijem, čak i kada sam izvlačio batine, bilo je uvek sto pufa} lakše nego što sam zamičljao, ali ipak mi to nije služilo kao lekcija: sledećeg puta sam opel bežao, mučen najgroznijim strahom.

Nisam imao sposobnosti svojih drugova. Njihov kodeks časti i njihovo ponašanje nisu uhicali na mene. Oni su to osećali i poka-

4 Prilikom eksplozije ratnog broda Maine 1898 godine, poginulo je dva oficira i dvesta pedeset članova posade. Nesreća se dogodila u pristaništu Le Havana. Ma da joj se nije znao uzrok, pripisali su ie slonameri Španjolaca {%). Ni izvinjenja ni poziv na arbitražu nisu pomogli. Štampa je iskoristila slučaj da bi uvukla Sjedinjene Države u rat koji je uveliko već spremao magnat štampe William Rundolph Hearst.

5 Novčić od nikla u vrednosti od 5 para.