Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ДАЛМАЦИЈА. ; 15

свој век провели у аустријском ропству. Под злогласним полицајским режимом кнеза Метерниха и њетових наследника, нестаје у Далмацији и последњег трага. слободног грађанског живота, трговину захвата, мртвило, а некада живе и радне приморске луке претварају се у неме пустолине. Далмација, је, за стогодишње аустријске владавине, ув Црну Гору и Албанију, најсиромашнија. земља на Балкану.

Али далматински народ, који се у данима робовања тешио јаворовим гуслама и пуном чежње песмом Качићевом, и који беше увек свестан својих древних подвига у борби против Авара и Турака, далматински народ — мада изгладнео и осиромаг, пен — не клону ипак својим јуначким духом. Кад му аустро-мађарски зулум учини немогућим чак и најскромније живљење на, рођеној груди, он се у гомилама стаде селити у Америку. Прва словенска, емиграција, из Аустрије започела, је у Далмацији, и то не ваљда само зато што је из приморја најлакше преко мора селити, него и стога још, што је наш припорац одувек навикнут био на извесну „слободу дисања,“ коју му беше теже прегорети но и само благостање. А и разумљиво је. Приморске земље — ма у ком се крају света налазиле — биле су увек гнезда слободе, легла поноситих духова, баш као да сам привор неивмерне пучине, или рески ваздух с мора, крепко утиче на, развој физичких и моралних 000бина једног народа. У неку руку пустоловски живот наших помораца навикава их на слободу кретања и мишљења, и чини да мање завиру од незгода и опасности у туђини. Дотицај са страним светом проширује, уз то, круг појмова, као што повећано благостање јача љубав ка животу и веру у оопствене снаге. 'То и јесте узрок због чега. је, од најстаријих времена, семе слободе најпре и најбоље успегало у приморским градовима, расутим по обалама, (редоземног Мора. Кад су, у средњем веку, неки суховемни народи једва знали за шири промет и трговину, жустри становници приморске Далмације, бродећи морску пучину, отвараху нове и брже