Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

16 [ МАРКНИ ЦАР.

путеве својој трговини. Море је, истина, служило рату, али је још и више служило људском промету, служило миру и цивилизацији.

Захваљујући прастарој својој агилности и предувимљивости, а у новије време и извесном „поамериканизовању једног дела својих синова, Далмација је кроз читав један век могла да одоли крутом и безумном аустријском режиму, који иђаше напросто за народном истрагом. · Агитација међу приморским Србима и Хрватима уочи Балканског Рата, п још више за трајања ужасне и крваве трке са Аустро-Немцима, јасно је показала како народна душа може годинама да дрема, али докле год се један народ не збрише са лица земље, та душа не може умрети. Читави скупови политичких емиграната, ив разних крајева нашег потлаченог Југа, окористише се американским гостопримством и американском слободом, да би порадили у корист свога, племена и да би му стекли симпатије великог американског народа. Рачуна се да у самој Северној Америци живи преко пола милиона Срба, Хрвата. и Словенаца, који имају своје локалне организације, своје школе и своје дневне и недељне листове. У тој дичној и заслужној прекоморској Троједници истицали су се, својим патриотским жаром и својом штедрошћу, нарочито неки имућнији Далматинци, у којих је, вероватно, топлија крв доводила у живље пулзирање заталасану жицу национализма. Они нађоше свакојако у новој постојбини најширу економску основу и најзгоднији терен за своју политичку пропаганду у корист свога подјармљеног завичаја и своје угрожене народности. Плодови те пропаганде видели су се у племенитој и величанственој акцији, која је за увек скопчана са великим именом Вудрова Вилсона.

Народи могу дакле, силом прилика, да „поникну ником“, али њихова душа не умире. Орбија, сахрањена на Косову, лежала је, привидно мртва, пуна четири столећа, али је душа њена сваког дана васкрсавала, у срцима њених заробљених синова. Загрејани својим старим успоменама, заштићени