Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ДУБРОВНИК | 39

ке, њега ради, република изузетно одмакла. од општег правила и овом „заслужном грађанину подигла тучни споменик, који се чувао у дворишту Кнежевог двора.

Дубровачка. је историја дакле пуна поуке. Она показује чега су свекадре, чак и у најтежим приликама, јавне и приватне врлине, вредноћа, практично схватање света, бистар појам о својим недогтацима, челичан карактер и љубав према, отаџбини. Кад се обазремо на скромни постанак малог дубровачког муниципија, ког засноваше половином УП века досељени бегунци са разореног Епидавра, а 'ојачаше позније сеобе српских брђана из Захумља и Зете, морамо да се у чуду запитамо, како је Тиј мали политички организам могао да истраје толико векова! Млеци и Турци беху његова, вечита грожња. Он је од тих халапљивих суседа презао, па, како му тешко беше држати се у равнотежи међу та два супарника, а да се једном или другом не замери, Дубровник је често принуђен био да прибегава. заштити трећих, те да за готове паре купује пријатељство угарских краљева и немачких царева. Дубровчани шаљу у помоћ Оветој Отолици своје бродовље и постају на тај начин предстраже Хришћанства према грозећем Полумесецу, а опет налазе начина да се не заваде с Турцима. Уопште, политика малог Дубровника према, османском царству, то је право ремек-дело опрегности и вештине. У политици „рекоше, нема, места сентименталности; зато је дубровачки сенат волео да припадом изазове и љутњу Оветог Оца (као кад оно Султану посла на дар 12000 дуката у дванаест сребрних пехара), него да се изложи опасности да га крилати лав Светог Марка зграби у своје чампрате. А од тог лава, је, најзад, Дубровник највише и презао; он се стално око његових врата, облизивао, вребајући згодан час да се увуче у Град, као што се то за једно кратко време и десило. |

Толико у погледу прилика и односа спољашњих. Што се тиче унутрашњег живота, државног,