Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

40 - МАРКО ЦАР:

слика ни у томе погледу није мање занимљива. Један одличан наш публицист оцртао је извесном приликом ту слику врло вешто, и мени остаје само да од ње овде пренесем један део, или боље један фрагменат, који је врло значајан. „„До највећег свог развоја и благостања — вели тај писац — доспела, је република крајем ХУ и почетком ХУТ столећа, и то на основу великог богатства, до кога је: дошла трговином, главном полугом у напредовању Дубровника. Готово сав монопол трговања по српским и бугарским, додније мухамеданским земљама, имали су Дубровчани. Омели морепловци и одлични трговци, уз то лаки на учењу источних језика, они су сву источну трговину имали у својим рукама. Не само да је по градовима на Балканском полуострву било „дубровачких улица , већ ми у самој Фиоренцији налазимо у то доба знамениту „З!тададе аоизе!“. Радиност је у Дубровнику сасвим природно била јакоразвијена. Шре но по мнотим другим западним градовима, наплазимо ми овде на творнице новца, уметничке златарнице, стакларе, радионице барута, ливнице топова, а још у ХУ столећу сретамо се ми у Дубровнику с радионицом за математичке и астрономске инструменте, па нам је историја забележила и то, да ЦЕ француски краљ Карло 1Х слао нарочите изасланике у Дубровник, да се ту науче ткању, а нигде у то доба није било вештијих радника у грађењу бродова но овде, те је стога п подарено француско право грађанства свима Дубровчанима, који би се ма где у Француској задржавали, што је за. ондашње правне односе од врло замашног значаја. „Занати су поред материјалног Олагостања доприносили и умном образовању и усавршавању. Тако у прилог овоме тврђењу имамо једну закладу

из год. 1502, по којој неки поп оставља дум-Тому, сину покојног Вукашина, тисак којим се печатају књиге, „са шест подупирача и са овима словима и

дивалима, који ће се у његовој кући наћи.“ О јачини ондашње дубровачке. цивилизације имамо је-