Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

45 МАРКО ЦАР.

спадају. хоћеш нећеш, у климатске и панорамске крајеве грчкога Истока. Дубровачко приморје и дубровачка острва нису, што се поднебља тиче, ни у чем одвојили од јонских отока или од архипелага. егејског. И овде, као онамо, свуда предњаче сивасти маслињаци, мрко борје, кипарис и тмасти ловор. А поврх свега, плаво море што се дивно одсева на јасноме своду небеском!

Путник који је навикао да. с времена на време. сврати и по неколико дана проведе у чаробном Граду, уживајући у његовом тихом, интимном животу и примајући у се његову душу, — само такав путник може да оцени колико ова питома и сугестивна варош може да да човеку који је воли, и који је дугом и постојаном оданошћу успео да задобије њену милост и проникне у тајну њезине душе.

А та се тајна, по мом ехватању, састоји у томе што је Дубровник — од свих приморских градова. онај који је, покрај свега свог старења, још најмање остарео, и у ком се још увек подржава патријархалан живот средњевековне словинско-талијанске општине, а то је што и рећи, живот ситнога пука, у целој својој спонтаности и етничкој оригиналности. Козмополитска најевда, са својим хотелима и трамвајима, није, барем до сад, на тај живот знатно упливисала. Ма колико се нови људи трудили да га модернизирају, стари Дубровник, са својим тромим навикама и својом старовременском декорацијом, неће још за дуго моћи да се прилагоди најезди безукусног снобизма и американског конфора · за имућне скоројевиће.

Џа нека је зато благословено скромно, тихо и Бедекеру срећом још непознато збежиште, у које сам овог пута намерно одсео и које је своје гнездо савило у једној старој госпарској „вили у предграђу Пилама. Овде нема, Богу хвала, ни 00лесних зимничара, ни енглеских туриста. Са терасе, или тачније, испод одрине, где нам се редовно оброци служе, наши погледи, кров бујну вегетацију палма и агава, продиру до наврх Срђа, где се, као