Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

76 МАРКО ЦАР.

Еј голема, јада за човека и за жену, кад сами себе надживе, па постану млађем свету на сметњу и заман уздишу за красним дневима, који су давно прошли! —

Хеј, колико: ли су срећнији они којима је усудом суђено да са земље ишчезну у најлешшем јеку младости, док су снови још бујни и ружом обојени, и док се човек није још угнуо под теретом година и пропалих нада!

28. августа.

Много више но што се обично мисли, човек личи

на земљу у којој живи и која га својим хлебом храни; али се рибоједци опет највише разликују од суховемаца, који се месом хране. Ко о томе сумња, нек пореди напросто ЈЉубишине и Матавуљеве Приморце са Лазаревићевим Шумадинцима и 'оровићевим Херцеговцима, па ће одмах увидети равлику у темпераменту п у погледима. Али разлика није само у ћуди и карактеру, него се она. још више очитује у саставу телесном. Ови моји сухи, кракати, око наусница и по бради избријани земљаци, права су слика и прилика морских хриди и брдских литица своје постојбине, под којима је само где-рде, на избрежини, пукла ливадица или се растурила зелена шумарица, док је остало све голо и опржено сунцем. А у дубоком, инквизиторском погледу њиховом, огледа. се, рекао бих, једна честица бездна морског. Много се говори о утицају планинских предела на образовање карактера дотичних становника; и, у истини, човек се на бреговима осећа некуд ближи небу и у свему слободнији но његов сачовек у долини, па није чудо што, на пример, Швајцарци и Црногорци толико воле свој завичај и његову слободу. Но рекао бих да је осећај независности и неограничене слободе, што та у човеку побуђује видик сињег и недогледног мора, кудикамо јачи и трајнији. Пре свега, од свих великих појава у природи, море је оно које се најбоље може да обухвати погледом и које посматра-