Naši novi gradovi na jugu

8 = КОСТА Н. КОСТИЋ

султан огласи за слободне трговинске путове, којима трговински каравани силажаху у Драч, Љеш и друга места, да ту мењају олово и друге производе за сб и разну млетачку робу. Нема сумње, један део

те трговине могао је ићи од Битоља ка Драчу. Да

је пак и Битољ био у 15. веку на путу турским војскама у њиховим походима на Албанију, види се из млетачких извештаја, који ·јављају, да је султан Бајазит П у походу на Химериоте, као и у повратку, 1492. год. прошао кроз Битољ (Мопазгепо).

У 16. веку Битољ је, изгледа, био знатна трго= вачка варош. Путописац млетачког посланика А. Бернарда (1591.) бележи о Битољу да је врло насељена варош, ма да су му дали обавештења да у Битољу има само 1500 кућа. Варош“=је тада била отворена, без тврђаве. Битољци су трговали житом, воском, вуном и кожама. Присуство многих Јевреја (200 домова) у Битољу показује да је Битољ у том времену био знатна варош, јер се Јевреји н у 16. веку јављају баш у великим трговачким варошима. Још нам Бернардов путописац бележи да у Битољу има безестан, каравансерај и као нека турска виша правна школа, „где се уче они који управљају правдом, и шаљу се после за судије по свој Турској.“ Изгледа да је у Битољу у 16. веку било и Срба богатих људи. Трошком кир- Михаила Петковића из Битоља „исписан“ је био манастир у селу Слимници (1607.), а на зиду манастирском био је и лик Купена (+-1599.), сина кир-Михаила и жене му Стојне.

У 17. веку Битољ се јавља као један од најважнијих градова у јужном делу српских земаља. Доктор Едвард Браун (1669) зове га: „велико и добро насељено место, у веома лепом положају“. Кратак, збијен опис Битоља у другој половини 17. века пружа турски географ Хаџи- Калфа. који бележи и ову занимљивост за привреду битољског краја: памук је најчувенији производ ове вароши. Прекрасан опис Битоља тога времена даје многопознати Евлија Челебија, који зна да је Битољ добио име (Манастир) по великом манастиру још ив

нај пари из