Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 2 [5]

времена — Александра Великог! Битољ је тада био велика и богата трговачка варош. Припадао је кћери султана Ахмеда | (1604—1617.), која га је издавала за 20 товара блага војводи на управу и уживање. У њему столује и шехулислам. Варош се, без тврђаве, налазила у пољу на реци, преко које је водило десет разних, дрвених и камених мостова. Са свију страна око вароши и у самој вароши било је пуно великих дрвета, те је варош била осенчена и пуна пријатне свежине и хладовине; око вароши беше толико башта, дрвета, вртова да се варошке куће нису могле видети, док се не уђе у саму варош. За саму статистику ондашњег Битоља Челебија нам пружа ове податке: Битољ има 21 малу, око 3.000 једнокатних и двокатних кућа, које су од камена и све Берамидом покривене; сем тога има 70 џамија, 9 медреса, 900 дућана, 40 кафана и врло добар безестан, који личи на тврђаву са гвозденом капијом и са лепим сводовима. Челебија лепо описује и околину Битоља. У околини Битоља, нарочито на путу у Охрид, било је тада много и врло лепих места за шетњу и одмор у дебелом -хладу. За излетнике било је пуно колиба и кућица, нарочито поред некаква потока, где су се на ватри пекли ћевапи на ражњевима које је вода окретала. У Битољу се тада налазило и учених и просвећених људи, али и таквих, нарочито немирних софта, који су време проводили највише по кафанама, оговарајући друге, правећи сплетке и коцкајући се. Поред ханова и кафана било тада у Битољу 47 имарета (задужбинске гостионице, болнице), где се путницима, сиромашнима и просјацима издавала“ храна. И у том времену, када је турска царевина још била сила и држава првога реда, Битољ је страдао од Арнаута разбојника, који су усред дана долазили у варош, пљачкали и убијали мирне грађане, Евлија Челебија прича како је, док се он бавио у Битољу, некакав арамбаша Бабо, који је са 500 другова хајдука неверника хајдуковао на планини Шипки, у сред бела