Naši novi gradovi na jugu

256) р КОСТА Н КОСТИЋ |

дана без страха ушао са својим друговима у варош, разбио врата од безестана, пробрао еспапа за 10.000 гроша, а затим са друштвом слободно изашао из вароши шенлучећи из пушака и певајући песме. И у том тако великом граду, вели Челебија, да барем ко рече једну реч овим разбојницима! Вероватно због таквих честих арнаутских упада Битољ је опао у 18. веку и као да се од арнаутског зулума разбегло хришћанско становништво, те је у 18. веку у Битољу било највише Турака. Барон Божур (крај 18. в.) рачуна у Битољу 10 до 12.000 становника, већином Турака, а Х. пуквиљ 15.000 хришћана, муслимана и много мојсијеваца. И тада је Битољ водио доста знатну трговину разним сировинама: вуном, памуком и кожама, што је извозио у Мађарску. Особито је Битољ ојачао у становништву и трговини, када су Арнаути 1788. год. збрисали с лица земљина богату, напредну и велику цинцарску варош Москопоље. Доста се избеглих Москопољаца, трговаца светског значаја, досели у Битољ и ти предузимљиви људи издигоше Битољ до великог трговачког значаја. У 19. веку наш је богати Битољ све више и више напредовао у трговини и у броју становништва. Ами Буе (1835.) рачуна у Битољу на 40.000 станов" ника. По улицама, прљавим, кривим и рђаво калдрмисаним, према Буеву опису, била су читава брда од ђубрета. Даскама покривена чаршија имала је 2,150 дућана. Трговци разних тканина имали су нарочиту, одвојену чаршију од 86 дућана. Муслимани су имали :! џамија, а православни 1 манастир. Куће и дућави били су већином од дрвета и зато је Битољ често страдао од пожара: 1835. год. пожар је прогутао 2.000 зграда. Тада је у Битољу столовао румелијски валија. Главни трговачки путови из Солуна, Драча, Скадра, Призрена, Скопља, стицали су се у Битољ, који је имао и доста транзитне трго“ вине. Милер (1859.) и Хан (1968.) смањују број становништва у Битољу на 33—34.000 становника. Ф. Јукић помиње да Битољ води добру трговину

Ер

за она или а а Е