Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

12 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

септембра, петог дана мобилизације, у масама нестајати. Јер тога дана отпочеше одлазити мобилисане јединице ка својој концентрациској просторији, опет по једном унапред утврђеном плану и са тачно прописаним маршрутама, тако да за неколико дана опустеше и мобилизациска места, у којима и око којих је дотле од велике множине људи и стоке такорећи врило као у кошници. Неке јединице одлажаху сувим у виду танких вијугавих колона, а неке у претовареним жељезничким возовима, који дан и ноћ у кратким размацима просецаху питому моравску долину. Жељезнички саобраћај био је тада до крајњих граница материалне и физичке могућности напрегнут. Огромне композиције пуних и празних возова, циркулишући у два супротна правца по једној жељезничкој прузи, размимоилажаху се, и по времену и по месту, тачно онако како је у редовима вожње, израђеним још за време мира, било прописано од стране нашег Главног Генералштаба. Ни један судар није се десио. Чак ни закашњења готово није било. Све је дакле ишло са математичком тачношћу, благодарећи дивљења достојном пожртвовању свеколиког жељезничког особља, које је ову своју тешку дужност толико дана и ноћи отправљало без смене.

Једном речју, „цела Србија коракнула је ратним маршом , писао је у своје време један наш новинар. „Стотине хиљада људи, као јаке бујипе,“ поврвеле су са севера на југ. Одлазили су пукови за пуковима. Њихов ратни марш имао је сву свечаност великих идеја, које скупе у једну душу народ, расу. Без много речи, и без праске, с мало шуме на шајкачи, и где где са по којим цветом, оде сав народ. Никад у нашој земљи није било толико тишине и толико свести. Нешто колосално прошло је кроз наше душе. Ако је истина да претци остављају један део своје душе у нашим душама, онда је ових дана проговорило у нама стотине по-