Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 13

кољења, од Косова до Бирчанин Илије и до последњих јаворских јунака из 1878. год. Њихов је живот био борба са Турцима и хришћанско страдање без краја. И то велико, и то колосално што прође кроз наше душе, чини историју нашу. И она је проговорила у нама језиком велике живе традиције“. Крећући се тако које сувим које жељезницом, сав се наоружани народ, разбацан пре тога по целој земљи у виду великог броја пукова и других одговарајућих јединица, поступно сливаше ка Ојеници, Рашкој, Куршумлији, Медвеђи и Врању на нашој и преко Пирота и Цариброда ка Ћустендилу на бугарској територији. По мери како све те многобројне јединице тамо пристизаху, заузимале су одређена им места у ускупном поретку, са којим ће, спојене у друге веће јединице, као што су: дивизије, самосталне бригаде и армије, прећи границу, чим то од стране Врховне Команде буде наређено. Док на послетку, негде 5., негде 6., а негде 7. октобра, што ће рећи шеснаестог, седамнаестог и осамнаестог дана, рачунајући од оног који је био узет као први дан мобилизације, не бејаше све на граничним положајима, спремно за заједнички покрет преко границе. Али не у виду неуређених гомила, као што би се то могло очекивати од једне праве народне војске, у којој се дотадашњи мирнодопски стални кадар, чинећи само један њен десети део, бејаше готово сасвим утопио, већ у виду једне правилно спроведене и унутрашњим органским везама, у колико је то било могуће, добро повезане војне организације, којој, с обзиром на структуру војишта на коме ће оперисати као и на квалитет и опремљеност непријатељске војске са којом ће се хватати у коштац, ни у материалном погледу није много недостајало. Брзометних пушака и топова било је довољно. То је и било главно. Истина, било је јединица, које нису имале одела п логорских потреба. Али је зато било оду-