Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 21

моћи ових двеју, као што се стварно беше и деспло, потуче све оно што буде упућено специално њој у сусрет.

Шта више, а то су и догађаји потврдили, сви су изгледи били, да ће наше три армије, узете као целина, за известан дужи период времена бити наљмоћније од турске војске, која се буде груписала према њима. Према томе, ако не буду много оклевале, односно ако овој не буду дале времена да доврши мобилизацију и концентрацију, оне су са сигурношћу могле рачунати да ће и онда када буду заметнуле генералну битку бројна надмоћност увелико бити на њиховој страни. И баш зато, да би се од те њихове надмоћности могле извући што је могуће веће користи, било је потребно обезбедити им потребан замах ради једновременог доласка на бојиште таквим скупним поретком, којим би једно или оба непријатељска крила била обухваћена још пре но што се буде отпочела да бије одсудна битка. Другим речима, требало их је у самом почетку ратних операција, као што је стварно и урађено, упутити тако да једна, пи то она која је била најјача, наступа на фронт, а друге две простим фронталним кретањем да хватају крила и бокове свега што се од стране непријатељеве буде испред ње испречило.

С друге стране, главни операциски правац, који полази од Врања, односно од реона груписања Прве Армије, био је између Карадага и Козјака у толикој мери стешњен, да је туда нормалним поретком могла проћи и у брзо по дебушовању из тога теснаца развити се за битку највише снага од пет до шест дивизија, колико је отприлике и износила та наша највећа армија. Иначе, сав остатак снаге, у пркос науци која највише симпатише случају када су поједине оперативне групе раме уз раме поређане једна поред друге, на сваки начин морао је потражити излаз подаље са стране, а то је баш онде где су и биле постављене