Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 271

им читаве јединице, још пре но што бејаше сазрело решење битке, савршено нестајале са бојишта, да се никад више у борби са нама не појаве.

„Што се тиче душевног расположења наше војске, оно није било добро. Уместо да имају на уму да су наши балкански суседи изабрали за рат најпогоднији моменат и да приону свом послу свима моралним и материалним средствима, много је наших официра, којима је и онако била убијена воља и одушевљење, живело у уверењу да до рата неће ни доћи. Још од проглашења уставности један део нашег официрског кора, који се бејаше бацио у струје унутрашње политике, нарушио је био ред и дисциплину, која је основаи камен темељац сваке војске. Прости војници пак, који су ово посматрали, престали су такође да буду уредни и тачни, и на тај начин беше у нашој восци уздрмана чврстина и душевно расположење, а утицај командовања и управљања био је пољуљан“. Тако у својим успоменама, после толико година, пише Зеки-паша о својим официрима и војницима, са којима је онда, водећи их противу надмоћнијег непријатеља, мислио да почини бравуре. Али му је најкарактеристичније оно место где, жалећи како су Скопска у Битољска редифска дивизија 10. октобра увече, од носно на крају првог дана Кумановске Битке, биле напустиле своје положаје, па се ради преноћишта, повукле у Куманово, од речи до речи вели ово: „Официри, који су били позади војске која је остала на киши, разместили су се по селима иза бојне линије и тамо се-разузурили 'за одмор“. А код таквог стања ствари, морална јачина његове армије далеко је била од тога да јој, у такмичењу са војском која ће чврстом и усрдном везом између старешина и војника постати легендарна, може надокнадити оно што је већ била изгубила због своје бројне инфериорности.

Затим, у штабу Вардарске Армије замишљали су, да ће нашим дивизијама [ позива требати више