Nedelja

Страна 12

Вро.ј 5

об орио главу; очи му још сузе од пухора; а он се само крсти и шапуће неку молитву. — О, брате, у мало што не платих главом! тек ће Панта. — Не бој се ! — тегаи га чича Пера — не бој се, јер сивећ претурио тридесету ! Моја књига не лаже Па се лагано скиде са фењера. III И Панта Буркош отпутова идућега јутра лађом за Београд. До Дунава га отпрати сестра са своје шесторо деце, Тоша терзија и многи други за које ни у сну није сањао даће га испратити. Онај који је видео Панту тога јутра, како се само опремио и дотерао, не би веровао да је то онај дојучерашњи човек. Ошишао се и обријао, обукао оно плаво турско одело, оправљено; на глави му нова јагњећашубара. Нестрпљиво чека да се лађа појави Дунавом. — Па пиши нам, Панто, чим стигнеш и јави шта будеш учинио — вели му Тоша лаагно на уво, да не чују други. — 'Оћу, 'оћу Не брини одговара Панта. — И немој нас заборавити и у добру се понети тек ће му сестра. — Не брини, — Не заборави сестру и ове црвиће опет ће она показујући на своју децу. — И нећу заборавити, ако Бог да. А када се лађа крете и свет се са обале

Руски цар Никола II. и царица Нлександра Феодоровна на царској јахти

разиђе, на обали је остао забринут само Тоша терзија и некако жалосно посматрао одлазак лађе вртећи главом И прође четири-пет дана како Панта отпутова, а у варошици се као и пре још говорило и нагађало ради чега је Панта отпутовао. Једни су говорили: да ће Панта добити неку службу у Београду; други: да ће је добити баш у родноме месту; а трећи: да ће бити постављен за чиновника у самоме министарству, и ако не знају у којему, где ће само седети и примати плату. А норед ових било је и других нагађања. Него, од како Панта отпутова, ни Тоша ни Јулка, сестра Пантина, ве добише ама ни једнога писма. И сестра Пантина и Тоша наизменце дочекују сваку лађу, која долази из Београда и очекују Панту, али он не долази. Прође још два три дана, а он се не јави нити врати у своје родно место. Одмахује Тоша брижно главом, а сестра се чуди братову нехату, те ће једнога дана упитати Тошу,— Ама, Бога ти, Тошо ти ћеш знати због чега Панта отпутова ? — Знам, знам... — одмахује Тоша брижно главом — али би боље било, да не знам Само немој да се чује... И исприча јој. Пре двадесет година био је са службом у варошици као срески писар неки Р Једнога топлога јјулскога дана Р се купаше у Дунаву испод саме накле, сниже