Nedelja

Број 5

Страна 13

варошице, и како не познаваше дубину Дунава на томе месту и вртлог?, поче се давити. На срећу његову, Панта, онда још момак у деветнаестој години, прође друмом поред Дунава, па спазив писара који се борио са таласима, одвеза један чамац, што беше на обали у близини, одгурну га, пође дављенику у помоћ и спасе га. Благодарни писар дао је Панти два дуката и обећа му да му ту услугу никад неће заборавити. Писар је, истина, после мессц дана добио премештај и отишао из варошице, али Панту није заборавио ни данас.

Доцније, на пет-шест година по одласку из варошице, Р напусти државну службу и постаде адвокат, а пре месец дана дошао :је и за министра. За минулих двадесет година пред сваки Ускрс и Божић Панта је добијао по банку-две у препорученоме писму од Р Пре три недеље, када се поведе у кафани међу људима реч о томе: како је Р некадашњи срески писар, постао министром, и Панта то дознао, обрати му се писмом, којим га замоли за одговор: не би ли му он, као министар могао дати било какву службу. Р одговори писмом своме спасиоцу: да ће му учинити све што може, па му још

посла у препорученом писму једну банку за путни трошак до Београда. Али како Панта не имаде одела, не мога се одмах кренути на пут. И да се последњих дана не сети одела свога пок. оца, које већ петнаест година виси о чивилуку у сестриној кући и Тоше терзије, који му обећа да ће му одело оправити, пошто му саопшти због чега г^тује у Београд — не би имао у чему отићи. Тоша му је оправио и дотерао одело под погодбом, да му Панта од прве плате, по ступању у службу, плати што му је дужан. Али, ето, он отпутова и прође толико дана, а од њега ни писма, ма да је обећао и сестри

и Тоши: да ће им писати чим стигне у Београд. — И није ти платио за оправку одела ?! — чуди се сестра Пантина — Није — брижно ће Тоша. — Тако је то — опет ће она. — Сад он тамо код министра великом кашиком куса, па нас и заборавио — Знаш какоје: „Што даље од очију, даље и од срца! — вели Тоша. IV Тек свиће. Лепо је и ведро пролећне јутро на помолу. Петли већ учестали у доњој мали. Жене чисте сокак пред својим кућама, дижу прашину и свађају се. Рибари разносе са Дунава