Nedelja

Број 6.

Страна 16

говор — стојим вам на расположењу, господине Ђузепе. Кад и где? — Сутра. — Лепо У колико сати? И на коме би вам месту било најугодније? — Знате ли Пизолата, телалина у Вико стрето ? — Ко њега не би познавао? Оно велико стовариште у Картел дел Соле. — Сасвим тачно. Велико стовариште у Картел дел Соле. Дођите у лванаест, у подне, и ја ћу бити тамо, господине Ђовани. Човечуљак оде својим путем, а „Плави" врати се код пиљарице. Беше густа помрчина. Врата и прозор беху затворени. Удовица се надурила... Он дође и сутрадан у вече, пре 12 сати.

ПОЛТЋВСКЛ БИТКВ Прослава двесто-годишмце полтавске битке у Русији: Башданас 14. јуна навршује се 200 година од полтавске битке, после које је цар Петар I. за навек ослободио Русију јарма шведскога. Победа полтавска била је основица, на коју је положена познија величина руске државе, а иста та полтавска битка у којој су Шведи претрпели пораз, била је узрок те је Шведска после тога изгубила карактер велике силе. У Полтаби се грозничавом брзином спремају за јубиларну свечаност. Ту се подиже маса споменика и спомен-плоча, које престављају појединости полтавске битке. У дивној шуми, која је на пет километара од Полтаве, до самог железничког насипа, на прузи Москва — Кијево — Полтава, подигнут је Самсонов храм. До те православне богомоље диже се повећа хумка, која обележава заједничку гробницу свих руских јунака, изгинулих у битци од 1709. године. На тој узвишици подигнут је 1895. велики гранитни крст. Други споменик, којим се слави победа над Шведима, налази се у парку пашкога корпуса и положен је на гранитну основицу. Тај споменик представља Петра Великога на коњу. Тај ће споменик за време свечаности играти велику улогу. У једној од полтавских цркви показиваће се бакрорез, који приказује разне призоре из полтавске битке. Тај бакрорез је величине квадратногаметра и дело је Белодина једног од најодличнијих руских уметника. Оно место. на коме је Велики Петар после пол-

тавске битке потражио одмора и где је била кућа Келинсва, команданта и браниоца полтавског, биће такође овековечено. Ту се подиже четвороугла пирамида, која је такође на гранитном постаменту и коју је пројектовао Брилов. На њој пише : „Ту се одморио Детар 1. после панорау битци од 14 јуна 1709." Као особито важан историски споменик спомиње се слика порока Данила, која се налази у цркви силе Суковке. Ту су слику Шведи 1709. године јако иштетили, па су је чак употребљавали и за шаховску таблу. Она је враћена цркви као поклон хетманске породице Кочубеј. И сад је тамо у оквиру од сувога злата, а хиљадама побожних душа долази го дишње, да би се помолио Богу и његовоме светитељу. На путу из Полтаве за Сенков Шведи су подигли споменик шведским јунацима, који су иЈгинули у полтавској битци. Споменик је од гранита и натпис му је на шведском језику. Путника, који прође тим крајем, обилним толиким споменицима, обузима нека сета, јер му излазе пред очи они силни јунаци, који су ту изгинули. НА ПОСЕ/1У СЛИКА — Милорад П. Зечевић —

Било је то дивно зимско вече, кад смо искупљени седели у соби код Милана. У друштву је било, које женских, које мушких, до двадесет чланова. Ватра је пуцкарала лагано у пећи, а мачак у ћошку лежао безбрижно. Тада се Павле одвоји од друштва, дубоко духну на уста, а груди му се подизаху бурно. Плавоока девојчица осамнаестих година, која је увек у друштву седела поред њега, погледа га бојажљиво и упита га нечујним гласом зашто уздише. Милан домаћин, иначе интиман друг Павлов, почиње да га пецка. Девојке из друштва наваљују све више и више на њега да каже, шта му је. И он се тада накашља некако тужно, погледа девојке поред себе, превуче руком преко косе... У соби наста тајац... Сви смо упрли очи у њега и чекасмо, шта ће рећи. Он поче да прича: „Прво што сам по рођењу могао радити, чувао сам овце у планини. Да знате само како су то били за мене срећни дани, када сам весело, с фрулицом за појасом, скакутао по шу-