Nedelja

ВрОЈ 6.

Страна 23

двадесет-петогодишњицу. На дан два раније изаћиће наш осми број и ми ћемо у њему донети слике чланова управнога и надзорнога одбора, па ако нам буде икако могућно и свега чиновништва банчинога. Кара-Ђорђе. (Израдио Јован Пешик). Поводом расписатог конкурса за модел споменика, који војска подиже Каро-Ђорђу, ту скоро имали смо прилику да видимо до данас невиђен број модела код нас Међу моделима није била ова скица, коју је израдио наш познати*) вајар Јов. Пешић. По тој скици Кара-Ђорђе је на коњу као прави херој и војсковођа На овој статуи видимо у целокупности импозантне и живе покрете. Коња под КараЂорђем видимо у тако жустрим и живим покретима, као да гледамо стварну природу; а колико снаге треба да унесе уметник у такво дело и да све то пластички предстви, то ће моћи да оцени само човек, који је дубље студовао најтежи посао у пластичкој уметности. Према томе смело можемо констатовати, да у Србији до данас нисмо имали слично уметничкч дело. Овај модел није изношен пред Одбор који је расписао стечај за Кара-Ђорђев споменик и то због разних узрока. Али као уметничко дело првога реда заслужује сваку пажњу и све обзире.

ПОЗОРИШНА УМЕТНОСТ

Салома, драма у 1 чину од Оскара Уајлда У четвртак, 4. јуна, приказивана је први пут у Нар. Позоришту ,,Салома*~драма у 1 чину од енглеског песника Оскара Уајлда. Оскар Уајлд је познат у нозијој енглеској литерагури као изврстан песник и драмски писац. Једна лична његова афера за дуго времена га је у Енглеској онемогућила, али то ништа није сметало да његова литерарна дела нађу великога пријема у другим земљама и најбољим литерарним круговима. Према библијској легенди о смрти пророка Јоханана и Саломи, кћери Иродијадиној, Уајлед је уз помоћ Флоберове новеле о Иродијади, израдио у једном чину драму „Салому", која целом својом обрадом, тачним и сигурним изразом даје одличну каракгеристику своме творцу. Пророк Јоханан је у Иродовој тамници, јер проповеда против Иродијаде, жене Иродове, и против самог Ирода, што је узго за жену једну блудницу и покварено створење, које ће и њему брзо доћи главе. Салома, кћи Иродијадина, излазећи са пира из дворане Иродове и бегајули од пожудних погледа Иродових, чује из тамнице пророка глас Јо-

•*) Пешић је последњих година на конкурсима одно•сио победе.

хананов; она осети свежину и снагу пророкову и хоће да га види. На велико наваљивање изведу пророка; у Саломи се разбукти нагон видећи његово лепо тело, дивну косу и свеже усне; она га тражи, хоће да га пољуби, али је Јоханан са достојанством пророка — пустињика, одбија. То увреди Саломину сујету и разјари њену похоту; она се реши да своју намеру оствари. Ирод излази пред дворану да прати Салому и да се освежи пријатним дахом ноћњег поветарца и светлим одблеском месечних зрако ва. Под утиском свете и живе природе Ирод у заносу моли Салому да игра и обећава јој награду какву год хоће. Салома игра чувену игру „седам велова", очара Ирода и од њега тражи Јохананову главу. Ирод, човек сав од предрасуда, бојажљив, грози зе, не сме да пристане; мучи се и моли је да је одбије, али Саломина чврста упорност побеђује и она добија пророкову главу љуби му уста, али зато губи живот по наредби Иродовој. „Салома" је драмска радња израђена у облику праве драме са свима потребним елементима и битним саставцима. Склоп саме драме је силан, скулторски, врло карактеристичан, са нај јачим изразом и субјективно нежном појезијом Оскара Уајледа, која одаје целу његову природу. Салому је приказивала г-ђца Ана Крњићева, чланица „Берлинског Позоришта". г-ђца Крњичева је млада глумица, почетница и у Саломи ,е имала незнатнога успеха. Она има дуговремена дапроведе ураду, њојје потребна озбиљна студија, јер јој много недостаје у самој њеној способности природној да би могла израђивати улогу инстинктом. Г-ђца Крњичева има очи врло подобне за позорницу — плаве, крупне и оне дају доста израза. Остали приказ је био чак и релативно слаб; ни мало труда није уложено. Крадљивац, драма у 3 чина од Анри Бернстена. 6 јуна, у суботу, у Нар. Позоришту је при клздна први пут Анри Бернстена драма у 3 чина „Крадљивац" са г-ђцом Крњићевом у улози Марије Лујзе де Воазан. Анри Бернстен је нови француски драматик, који је врло рано почео успешно радити и врло често даје дела добре књижевне вредности. Он је драму „Крадљивац" написао у својој 24. години и она је први пут приказана 7. децембра 1908. године у позоришту „Сенесанс" у Паризу са Лисијеном ^Гитри у улози Ришара Воазена и са г-ђом Симоном Ле Багри у улози Марије-Лу зе де Воазан. Мотив драме је врло добро одабран, тачан и оригиналан. Ришар Воазан и његова млада лепа и кокетна жена Мирија-Лујза у гостима су код свога ,'пријатеља Рејмона Лагарда у близини Париза, у његовој вили. Ришар је млађи друг рејмонов у индустријској радње каве, коју добивајуиз Бразилије. Рејмон Лагард, старији човек, има младу жену Изабелу и Цернана, сина од прве жена, к оји има 19.