Nedelja

Страна 4.

Бр. 7.

— Нисам био код куће. Ручао сам код неког мог пријатеља, па сам и вече провео код њега. Кад сам се око једног сата вратио, жена ми спаваше већ, па сам и сам одмах легао. — Да ли сте знали колико има новаца у каси? — Нисам. После онако јасне заповести моје, да се преко ноћ не остављају велике суме у каси, морао сам држати да нема бог зна колико новаца у њој. То сам и пред полициским комесаром рекао а и Проспер је признао. — Тако је, и у протоколу је прибележено. динара то је толика сума, да и најбогатијега може довести у искушење. Био бих вам јако обавезан кад би сте се упознали са стањем моје радње и уверили се да нисам могао имати никаквих разлога да себе покрадем, јер послови су ми тако напредовали.... Доста, господине. И одиста је било довољно. Патрижан је био већ израније извештен о свему, па је знао онако исто добро као и сам банкар, какво је стање Фовелово. Замолио га је да потпише првтокол, па га је затим испратио до врата, што је ретко кад чинио с ким другим.

Пирамида Снимак г. И. Леви, трг. ЈДВМОГД ЧДСД СРПСКОГ „СОКОЛД"

Патрижан ућута. За њега је био најважнији овај факат: „Банкар није знао да има у каси 350.000 динара, а Проспер се огрешио о своју дужност, што јетај новац пре времена дигао из банке. 14 Отуд није било тешко изводити закључке. Видев да га неће више испитивати, банкар мишљаше да сад може слободно отворити своје срце. — Држим, господине, да стојим више сваког подозрења, па ипак нећу се смирити све дотле, док се не докаже криаица мога благајника. Човека, који се већ обогатио, врло лако хоће да оговарају, то се може и самном догодити. 350.000

Кад се Фовел удалио, Сигол се усудио да учини једну примедбу. — Ово је веома заплетена ствар, рече. Ако благајник буде умешан и чврст мучно ће се моћи доказати његова кривица. — Могућно је, одговори судија; али за сад испитајмо и остале сведоке. Сведок бр. 4. био је Луцијан, син банкарев. Овај високи и лепи младић, коме није било више од 22 године, рекао је да је веома волео Проспера и да је у блиском пријатељству био са њим. За Проспера држао је вазда да је честит човек, који није у стању да уради ништа, што би било макар само и нескромно.