Nedelja

Страна 22

Број 7.

животног конзула, ђенерал од Сен Илера изађе пред један од својих пукова и рече: „Другови, народ већа о томе, како би било, да се ђенерал Бонапарта изабере за доживотнога конзула. Мишљеше мора бити сасвим слободно. За живу главу не бих хтео, да на вагпе гласање утичем. Али вам морам рећи, да ћу првога, који не би гласао за ђенерала Бонапарту, пред пуком стрељати. Живела република и слобода!" Паклене муке. — Луј Филип посетио је једном Таљерана, који лежаше у постељи болестан. „Како је ?" запита болесника, — „Ах господару," одговори Таљеран, „трпим паклене муке." — „Зар већ?" запита краљ пакосно. Како предају професори. — Међу универзитетским професорима било је чудноватих особењака Тако је н. пр. професор Тома Хазелбах 22 године читао прву главу о Исаији и није довршио читање. Његов обожавалац Егидије Гутман предао је своја предавања, о првих 5 стихова прве књиге Мојсејеве, у 25 књига, Конизије је читао 8 година о псалмовна Давидовим и једва је стигао до половине. Петар Ионтанус, кад год би се запио са друштвом, сутра дан не би вржао предавање и онда би на табли написао само девет пута велико латинско Р, што је требало да значи Ре^гиз Роп(:апи8 Роезеоз РгоЈезвог РиђИсиз Ргор1ег Роси1а РгоћЉеЂиг Ргае1е§еге. (А то значи српски: ГЛетар Понтанус, професор појезије спречен ]е због напитости да држи предавање). Спикар Морати. — Морати је био један од највећих сликарских уметника прошлога столећа у Италији. Имао је навику, да несразмерно скупо наплаћује своје радове. Кад су га једном прекорели због тога, он је одговорио: „Свет је остао дужан огромне суме новаца мојим великим претходницима сликарима. Ја као њихов законити наследник имам права, да тај дуг наплатим и ја га и наплаћујем." ПОЗОРИШНА УМЕТНОСТ „Из друштва" Између осталих новитета, у Руцовићевом позоришту представљаћесеипозоришни комад Ћ Из друштва " од Едварда Бауернферда, у преводу Петра Д. Јокића. Тај је комад са великим успехом и небројено пута дават у чувеноме бечкоме „Бург Театру."

КЊИЖЕВНОСТ Ј БРОШУРЕ МНЈОРП ОКННОВИЋН. Коњички мајор у пензији Драгутин К. Оканоеић издао је на Видов-дан овај позив на претплату: Трећи је пут ово сад како напуштам редове војске. Први и други пут по молби, а овај трећи пут без своје молбе. Већ сам тај факт, да један официр, који има квалификације као и оцоне у сл>жби, као ретко који официр, три пута излази из редова војске у току осамнастогодишњег службовања свога довољан је да утврди, да су прилике у нашој војсци несрећне, да наша војска у себи још у миру носи клице које је неће одвести жељеној мети у рату Овоме свему злу узроци леже и у њој самој и у болесном друштву нашем. Војска је члан друштва и ни у ком случају не може битИ здрава, кад је друштво болесно. Многи од нас не увиђа све то, многи од нас само осећа зло, али има нас доста, који поред тога што осећамо, а или немамо рачуна, или немамо смелости да кажемо то, те да одредивши дијагнозу болети предузмемо лечење. Ја и осећам и видим и против свију својих личних рачуна имам смелостп да рекнем. Ја ћу да говорим искрено, као што нико не чини у нас, ја ћу да будем једини потпуно искрен говорник у нашој јавности. Моје је дубоко уверење, да се само тако служи интересима земље. Немилосрдно ћу нападати на све што не ваља а хвалити све, што је добро, било код пријатеља било код непријатеља. Ја не припадам никоме, већ само својој несрећној земљи, коју споља непријатељ са свију страна гвожђем стеже, а њени синови унутра — меродавни фактори — као да не виде то, или, што је још горе можда виде, али осећаја више немају већ и даље греше.. и тосве више и све теже греше... Моја јавна говорница биће преко брошура. Оо 1. јула т. г. сваког 1. и 16. дана у месецу излазиће по једна брошура у величини једног и по штампаног табака. Цена свакој брошури биће 20 пара динарских. Пошто ће моје брошуре бити веома распрострањене, какозбог својеинтересантне садржине, тако и због своје оригиналности у нашој јавности, то су врлопогодне за огласе Огласе ћу приматн по најумеренијој цени. Претплата је тромесечна 120 динара а по-