Nedelja

Огрант 16.

Врој 12.

Суморно се небо мути, тихо сипе капље кише, На гранама ораховим лишће шушти песму јада, Што умире полагано. За њим друга хита тише Да је једва чују људи.. Лишће шушти, киша пада. Рад. М. Весиић.

НШ ГЛУМАЧКА ШНОЛА Епоха у којој живимо има и своју глумачку епоху. Књижевност, музика и глума као и све остале уметности иду за временом и његовим духовним, моралним и другим потребама. Према томе глума мора бити у сагласности са драмским делима свога времена. Нарочито у последње време јако се опажа, колико је српска глумачка уметност изостала у погледу савремености од глумачких^уметности осталих народа. Ми још морамо на нашој

Народ. Позоришту, редак је израђен таленат средње генерације, мало истина старији. Емфаза омладине мора се изгубити, кад нема вештих васпитача, који ће је у њој држати. И ниравно, ма како млади људи били одушевљени, морају пропасти кад их и управа и редитељи, и старије колеге воде у разочарање. Као Хералди нове глумачке школе морају се јавити људи јаке и свеже интелигенције, способни, да као и Ибзен, и други савремени драмски писци: Бјернзон, Прага, Горки, умеју да тумаче велике идеје и да могу дубоко да проникну тајне човечје душе. На страну са полутанством! Доста имамо носилаца чирака и послужавника, нама су потребни тумачи великих јунака Ибзенових. Нису нам потребни у први мах у омладини савршени глумци, 1 ) да с њима неби било као са г. Богићем, кога је прилично и прошла управа упропастила. Потребни су нам млади људи, који могу постати доцније уметници.

БДЕРИО и НзЕГОВ АРЕОПДЛ-Н (направа за летење) Блерио је са евојим ареоплаиом прелетео, из Калеа у Дозер, преко канала Ла-Манша, чија је ширина око 40 километара.

позорници, главној срп. позорници, посматрати неприродне гестове старе глумачхе школе, слушати извештачене говоре са погрешним акцентовањем, плашити се да који глумац скачући по позорници при неприродним падовима не упадне у оркестар или у партер. Васпитање глумаца данас је, готово рећи, никакво. Еминенција наших глумаца састоји се у томе: ко ће боље живети неприроднијим животом на бини и ван ње. Емоције у раду нема. А може ли га човек и наћи у пићу, картама и т. д. Светлих изузетака истина има, и њима се клањамо. Ово се тиче оних, — којих се тиче ! Они то знају најбоље. Афект старе глумачке школе највише се осећа код средње генерације наших глумаца, (г. г. Добрица Милутиновић, Л. Поповић, и други између њих) па се постепено у најмлађој губи. Но, то није нешто сјајно. Бојати се да они не подлегну старијим колегама. У старијој генерацији г. г. М. Гавриловић, С. Тндоровић и И. Станојевић, јесу једини узори на које би се омладина могла угледати, Г. Руцовић, кога на жалост не можемо гледати у

Да се неравнине у данашњем понашању глуме и њених студија изравњају, Народ. Позоришту потребна је глумачка школа, не велика, али солидна према нашнм приликама. У њој треба обратити пажњу на природно развијање талента и природно схватање ситуација у глумљењу, на музику, књижевно образовање и учење једног страног језика. Непредвиђено могло би се доцније додати. У недостатку наших снага, треба довести неку добродушну пензионарску снагу са стране. Школа би се могла издржавати нарочито давањем престава појединих комада, новцем, који би пао при полагању јавног испита ученика. Једном таквом учитељу вредно би било дати годишњу плату од 8.000 динара, али би српска глума стекла раднике, који би тај новац својим радом исплатили и који би стекли моћи да свога учитеља у тој школи замене. „

>) Г. Богић би требао да се лечи од афоније. Садашња Управа, мислим, обрати!".е пажњу, да се млади господин постепено развија.

Власник и одговорни уредник Стева д. Видаковић, Царице Милице ул. 4. — Штампарија „Србија"