Nedelja

Број 14.

Страна II.

— Ти си паметна жена, па ћеш се на неки начин испомоћи. — Шта могу да смислим, шта? Зар нисам од Јуста узела паре на зајам? Наша колиба и земља постадоше већ готово његова својина. Јуст је бољи од других, али и он има у виду само своје интересе, а не туђе. Он неће хтети да има икаква призрења, као што није имао ни према другима. Зар сам ја глупа да не знам зашто ми он даје још пара! Али шта да се чини! рече она кршећи прсте. Посаветуј ме ако си паметан. Могао си да бијеш Французе, а шта ћеш сад радити кад останеш без крова више главе и без и једне кашике јела? Победилац на Гравелоту ухвати се оберучке за главу, — О Боже мој, о Боже мој! Магда беше мека срца и сажали се на толики бол Бартеков, те рече одмах: — Умири се! Не ударај се по глави; још није све пропало. Ако Бог да само добру летину, Раж је понела добро, а и пшеница. И ако је због твоје слабости земља плитко преорана, ипак је све лепо изникло. И честита Магда насмеја се кроз сузе. — Магдо ! рече Бартек избечивши на њу своје избуљене очи. — Магдо! — Шта је? — Ти си... И ако је осећао да јој дугује великом захвалношћу, није умео да те своје осећаје изрази. 9. Магда је доиста вредила за десет лошијих жена. Она није много вермала Бармала, али му је ипак искрено била одана. У тренуцима узбуђења, као оном прилилом у крчми, рекла би му у очи да је глуп, али је иначе желела да свет о њему боље мисли. Не једном је. казива^а људима: — Бартек се само прави да је глуп, а у ствари је препреден као лисац. Међутим Бартек је био толико исто препреден колико и његов — коњ. Без Магде не би се он умео ни окренути, ни у пољскоме раду, ни иначе. Све је сад спало на њу, честиту жену, а она је умела и да се потруди и да се испомогне. На

месец дана након последње посете њезине у затвору дође сва срећна и весела Бартеку и рече му: — Бартек, како ти је? Знаш ли да се спахија вратио? Он се у руској Пољској оженио. Млада је као капљица росе... А добио је много мираза са њом, Спахија погњебински доиста се оженио, приспео је са младом својом и доиста је добио огроман мираз. — Но, па шта је онда ? запита Бартек. — Ћути, будало ! одговори Магда. О, како тешко дишем. О, благи Боже! Отишла сам да се поклоним новој спахиници и кад је видех учини ми се као да гледам неку принцезу. Млада је и свежа као цвет а лепа као румена зора... Ала је ово запара. Чисто не могу да дишем. Магда узе кецељу и убриса зној са чела. За тим испрекиданим гласом настави: — Имала је на себи хаљину плаву као небо... Обгрлила сам јој ноге, а она ми пружи своју ручицу... пољубих је... ту мирисну ручицу, као да је детиња... Као каква светитељка на икони тако је добра и увиђавна... Почела сам да је молим за помоћ. Нек јој Бог да здравља!... А она ми рече: „Све, што је у мојој власти, учинићу". Гласићјој је тако милозвучан, да те чисто овесели. Испричала сам јој како су Погњебинци злосрећни, а она ми рече: „Ех нису они то само у Погњебину". Ја сам се на то заплакала, па се заплакала и она. У тај мах наиђе спахија. Виде где плаче и обасу је пољупцима. Господа нису као ви простаци ! И она му рече: „Учини за ову жену, што год можеш\ Он јој одговори нежно: „Хоћу све, што год зажелиш". Нек је Бог благослови децом и здрављем. Спахија рече најпосле : — Ви сте љуто згрешили, јер сте се Немцима предали на милост и немилост, али ја ћу вам ипак помоћи. Бартек се почеша по глави. — А зар се спахија није био предао Немцима? — Но, па шта је с тим. Зато је богата млада госпођа. Спахија је у стању сад да купи све Швабе у Погњебину. Он је рекао: — „Ускоро ће бити избор, тада нека људи пазе, да не гласају за Немца, а ја