Nedelja

Страна 12. Број 14.

с немачког Мих. А. Тодорови11

Снимак г. Бор. С. Поповића, капетана. Уетава у Светој Џетки ла каналу за електрично данас ће доктор у посету у Погњебин и тамо ће издати уверење. На зиму ћеш седети у затвору као какав краљ, биће ти топло, а добијаћеш џабе и да једеш. Сад ћеш да идеш кући да радиш ; Јуст ће бити исплаћен, спахија јамачно неће тражити интерес, а ако ми на јесен баш све и не исплатимо, ја ћу већ код младе спахинице да постигнем молбама... некје Бог благослови... чујеш ли?... — Добра женица. Шта би се друго могло рећи, рече Бартек. — И ти ћеш пасти пред њом на колена, а ако нећеш заврнућу ти онда ту риђу шију. Само кад би Бог дао добру летину. Видиш ли са које стране долази спасење? Ти ћеш да јој паднеш пред ноге... — А што јој не бих пао пред ноге? одговори Бартек одлучно.

Густав Еберт се осећаше врло усамљен, од како је умрла његова добра мати. Она је била врло мирна жена, која је имала врло мало радости у животу, од кад је изгубила свога мужа и свог старијег сина. Како су често у вече по неколико часова седели једно поред друго сасвим немо, она са својом чарапом, он са својим новинама/ али је увек у соби горела лампа, кад се он враћао кући, зими пудкараше у пећи ватра, сто беше чисто покривен и над свим тим њега поздрављаху пријатељоеветљеае ске 0ЧИ) и он знађаше, Да је била близу једна верна душа, која је изимала учешћа, у шта му се могло десити веселог или тужног. Сад иђаше уморан од многочасног рада у канцеларији — он беше чиновник у једном минхенском заводу — у свој мрачни, студени, празни стан и морао је прво викати једно време, док се надзорниковица, која је била предузела да га служи, одлучи да покрене своје гломазно тело и да испуни његове заповести са опширним торокањем. И у гостионици се не осећаше угодно. Он не беше никакав пушач, никакав особити љубитељ пића, а и разговор не беше увек по његовом укусу. Причале су се анегдоте, политизирало се, препирало се и жестило се. Његовом тихом бићу не свиђаше се одмор у ком радном дану. Он беше створен баш за домаћи живот. Један котао од чаја испод висаће лампе, мирна, угодна соба са једним старим канабетом пред столом и једна пријатна женица, са добрим, лепим очима и један нежан, тихи гласић — то беше за њега срећа, за којом је жудео.

ћу за Јуста паре спремити. Бегеа ћу умирити како ја знам." — Млада је обиснула око врата своме мужу. — За тим је спахија распитивао за тебе и твоје здравље и рекао је: „Разговараћу се с доктором, да му да уверење, како је толико слаб, да сад не може издржавати затвор. Ако неће баш сасвим да га ослободе, онда нек одлежи казну на зиму, а сад је потребан за жетвене радове." Чујеш ли, шта је све рекао спахија. Јуче је био у вароши, а

— НОВЕЛЕТА ОД Еме ЈУГерК —

Изгледаше као да се победиоцу понова насмешила срећа. После неколико дана саопштено му је, да се из здравствених разлога пушта из затвора до зиме кући. Због тога га је срески старешина позвао предасе. Бартек је био сасвим саломљен. Тај сељак, који је с бајонетом у руци заставе и топове отимао, почео је да се плаши сваке униформе, горе него смрти. (Свршиће се)

ФОТОГРАФИЈА