Nedelja

Страна 10.

Број 15.

ЗД/1МЗДК — Р. М. Веснић. —

У крви се својој Сунце купа врело После страсне борбе са Господом мрака; Сетом му је златном покривено чело. Под дивотним венцем љубичастих зрака. Васељена Света на ковчег му меће Свуда око тела цвеће разне боје: Оплакује тихо оца Јада, Среће., Оца што се стара жићем деце своје... Опело се тихо кроз Свемир извија, Сетно као душа што у мени плаче. Сељак Сунце гледа, док молитва тија Кроз мирисан ваздух час тише, час јаче. За мир душе звони. Сељак Сунце гледа. Сијају му очи... Зефир власи нија... Он стоји на земљи, као и сва чеда, На крвавој земљи, где га ужас вија. Као и сву децу што раде без станка... Гологлав, са поштом, Сунцу покој жели А у души радној звони без престанка „Сан о срећи 11 , песма, која много вели... У крви се својој сунце купа врело, И тоне, дубоко, у валове мрака... Већ потону сетом покривено чело, Под дивотним венцем љубичастих зрака.

П030РИШНА УМЕТНОСТ

Стара позоришна Управа. Стара Управа Краљ. Срп. Народ. Позоришта предала је дужност, и нова Управа већ је почела рад, Ред је да о старој Управи проговоримо неколико речи. Ма колико прошла Управа да је била одана у послу, а ја сам у то увек убеђен, јер добро познајем г. Р. Ј. Одавића, није могла правилно радити, јер су се готово у почетку јављале такве незгоде, ради којих је било танталових мука да се рестаурирају. Декаденција глумаца, умирање најбољих снага пок. Веле и Цоце, пенсионисање г. Гавриловића, недостатак у г. Руцовићу, позоришна рецензија, која је улила убеђење публици, да се у позоришту не може добити лепа забава, све је то омело рад Управе, чија је рецепција код публике у почетку била искрена, одушевљена. Критика и баидоглавост појединих учинили су крај једној заузимљивој али рђавој Управи, која за своју рђавост није била сама крила.

Рђаве околности поред свег рапа њеног учиниле су јој крај. Мора се признати да је г. Р. Ј. Одавић начитан и спреман боље за тај посао, но многи у нас. Он је добродушан, а то му је грешка, те је у отпуштању слабих снага био нерешљив. Репертоар му је, поред све вике котеријаша, био добар, ако не и врло добар, изузимајући оперу и гостовање у њима, што ће разуме се и нова Управа радити. Ако је г. М. Марковић био неспособан као литерарни и артистички Управник, он је био добар у стварима чисто унутрашњих послова око уређења стања материјалног и т. д. Прошла је Управа могла бити добра, да се њој помагало у раду, али, на жалост, као и у свима нашим јавним пословима, њој се одмагало, поред оних природних несрећа, које су задесиле прошлу Управу. Чекамо да видимо годишњак рада прошле Управе, па ћемо донети опширан приказ. Г- Д>. Станојевић. Г. Љ. Станојевић, члан Кр. Срп. Народног Позоришта смењен је са дужности редитеља исте установе. Није потребно говорити о напорном и искреном раду г. Станојевића у овој кући, коју он силно воли, и којој је посветио цео свој живот, који би могао проводити срећно и ван ове. Нова Управа са новим приципима, сменила је нашега милога г. Станојевића, кога ми волимо баш сато, што је у срцу поштенији, већи је радник, од оних, који се само разбацују и размећу. Али смо бар у толико срећни, што г. Станојевића Јовај ујед није толико револтирао, што је љубав према овој кући у којој је он остарио, надјачала можда мржњу према онима, који су овај указ, потпуно незаслужен, извели. Ми ћемо имати опет задовољства да г. Станојевића гледаио у његовим лепим улогама, о којима ћемо говорити доцније, поред рецензије, о његовом редитељству. Ј4ова Управа. Нова Управа је добила врло доброг управника у лицу спремнога г. Грола, али је изгубила у г. драматургу, који је вредан млад човек, али не тако верзиран у стварама српскога позоришта, и ако он можда зна смране позорнице. У критикама је био само добар фразиста, а често се показивао тесногруд, као и многи млади људи. У осталом он може показати у своме раду шта зна и шта може. Од г. Грола се надамо само доброме. Репертоар којим је Управа почела врло је умесан. Ред, који је у особљу почела заводити похвалан је, али можда и сувише строг што се тиче новог приправничког конкурса, поред којег нова Управа неће добити иишта друго до неваспитање статисте. Јако сам посвећен у позоришне ствари, знам јој о свакој, што но кажу, тачки и запети, па хоћу да покажем Управи на неке ствари у том конкурсу. Конкуренти су већином пропала деца родитеља још горих. То су већином статисте Народ.