Nedelja

Страна 16.

Број 18.

СтаниИ... Кад будеш отишо тамо, Собом понеси поздрава мог —; Ох, реци тако: свако ме зове, Нуди ми срећу, радости нове Имаде људи — добар је Бог!!... Ваљево, 7. јуна 1908. год.

РАЗЛИЧНОСТИ Модерни Нимрод. — Неки Греси, Француз по народности, цео век је провео у лову. Још као младић од петнаест година био је већ страстан ловац. Од године 1867 до 1896 уловио је сваке године до 10.000 дивљачи. Укупан лов његов износи 816 хиљадажртава. Греси је о свакоме своме лову водио тачне белешке. У томе његовоме ловачкоме дневнику могу се наћи ови податци: Оборено 111.120 фазана, 89.000 прспелица, 26.417 морских зечева, 26.147 ползСких зечева, 2735 јаребица, 2077 тетребова, 1893 дивљс патке, 381 јелен, 186 срна и 97 дивљих вапрова. Једно само да је знати: да ли је господин Грес и те податке — ловачки прибележавао? Поетанак екидања шешира. — По Спенсеру је церемонијално скидање шешира са главе исто то, што би било и скидање обуће, капута и т. д. О постанку скидања шешира казује Спенсер ово: У староме веку, нарочито код Асираца владао је обичај, да се од пзбеђенога одузме све, да му се скине тек и одело. Ако је ко хтео да избегне борбу онда је довољно било да збаци са себе све одело и да понуди сне карте. Аустриска, дописна карта наишла

непријатељу, који је онда обично праштао живот своме противнику. Огољавање тела значило је, дакле, предају и покорност. Доцније, кад је човечанство постало питомије тај обичај је претворен у церемонијални поздрав и он се налази код свију народа у разним облицима. Мухамеданци, Јерменци и Јапанци скидају обућу кад хоће да укажу пошту. Становници златнога сабрежја разголићују плећа; ависинци и полинези обнаже горњи део тела, а европљани скидају капу. Дахомајци скидају не само капу него одголићују и рамена. То исто раде и Тахићаии. Из објашњења Спенерова излази, да Европљани у погледу уљудности стоје иза свакога дивљака, јер ови много више открпвају своје наготе, него ли у Европи. У осталом скидање капе и шешира преостатак је старога дивљачкога доба и за то пе би требало, да дивљацима подражавамо у учтивосги. Јубилеј допиене карте. — Прва дописна карта штампана је и пуштена у продају 1. октобра 1869. године у Бечу. Али мало раније 1865. на карлруској нсмачкој поштанској копференцији предложио је Стефан, тада још само тајни поштански. савстник, да се установи згодна картазајавно дописивање, али тај његов предлог није наишао наодобравање. На четири године након тога, у јануару 1869год.,у бечкој „Н. Слоб. Преси" написао је Емануел Херман чланак, препоручујући у њему Д011Исну карту као подесну за употребу у краткој преписци. Због тога сматрају Хермана за проналазача допи-

ГЛашинеКа пушка поетавтена^ма лежиште

ЈУГашинеКа пушка у деловима КОМИСИЈА ПРЕГЛЕДА МАШИНСКЕ ПУШКЕ