Nedelja

Број 19. и 20.

Страна 15.

се потврдити оно, што велим. Видеће како је Вили дивио тумачен почев од сцена са Кларом, па са мајком, са оцем, са Крамером, са Адом, са професором, па до оне најсјајније, последње сцене са Катом у V чину. То је дело једнога уметника, тумачење глумца, који се са својом улогом до ситница сродио, Колико српска позорница има у овом скромном али интелигентном и талентованом глумцу, види се најбоље у тој улози. Сваки је његов покрет, свака реч исказана новим тоном, новом бојом, моћно и без такмаштва. После овога комада, који нас је обасјао зраком наде; наде, која нам збори, да српска позорница иде напред, да не сустаје, имали смо приказ Чергаршког живота од Мирже-а. Мирже је умео комедију тога веселог живота тако фино да изради, да нам после толико смеха, несташног и веселог смеха, натера на очи из срца сузу... Овај весели, лепи живот пун је разноликости, пун нада у будућност, пун лепих осмејака, па опет пун горчина, које могу подносити само јунаци Чергашког живота. Зар вас не прожима тиха туга, зар вас не пролази језа, кад музичар Шонар на крају петог чина вели : „Публико! Комедија је свршена, светлост се гаси!" Јадна Мими! Приказ је био врло добар. Цезарина де Рувр и Диранден, (г-ца Јурковићева и г. Милојевић) били су обични, — и саме су улоге такве. Ридолжа, песника г. Милутиновић је приказао врло добро. Г. И. Станојевић као Шонар, музичар, и г. Тодоровић као Комен, философ, били су на свом месту. Комичност Шонарева није покварила утисак, који треба да произведу његове последње речи у комаду, јер их је чича-Илија умео лепо изговорити. Али предмет нашег дивљења био је г. Руцовић. Г. Руцовић као Марсел, сликар, био је најбољи у петом чину. Г-ђа Тодосићка игра дивно Мизету, а г-ђа Харитоновићка врло добро Мими. Последња није хтела увек да појми јачину своје улоге, да се удуби у њу, те је у најлепшим моментима комична игра глумаца одвраћала њену пажњу од себе. Приметили смо, како се крадом смеје. Глумац мора увек да се савлада. Вреди још поменути пажљиву игру г. г. Р. Петровића и Стојчевића. Надам се да ће текући репертоар бити још боље приказан. Београдека Опера. Булевар добија ново име. Уважени Србин Жарко Савић, први редитељ комичне опере у Берлину, управник Осечког Казалишта, глумац светскога гласа, напушта свој сигуран хлеб у страном свету, да би својој браћи могао дати лепе забаве у правој уметности. Он отвара Београдску Оперу. За ту сврху закупио је Булевар на пет година. Булевар ће добити ложе, галерије, стална седишта — биће право европско позориште. Снаге се ангажују. Булевар, хвала Богу! неће бити више кафе-шантан!

Желећи цењеноме уметнику успеха, задржавамо право, да о том покрету проговоримо неколико речи, јер је он по нас врло важан. в.

С ФРАНЦУСКОГ ПАРНАСА 3 Б О Г О М — А. ДЕ МИСЕ Збогом... као да свог ојађеног века, Никад ми око видети те неће... Бог ми те узе, не жали менека... Сад видим како љубих твоје цвеће... Без суза, мука, нек се ћути тако. Будућност своју поштујем дубоко. Мећу ти превес и воде полако... Док иду моје смејаће се око. Одлазиш хладна, пуна неке наде, Вратићеш се горда, вило поносита; Ал' моје срце, што сам бол имаде, Никад нећеш наћи, моја дево вита. Збогом! просањаћеш тамо неке дане, Задовољство грозно уживаћеш, бајна, И дај звезде што те води на те стране, Заносиће дуго та два ока сјајна. Али једног дана ти ћеш разумети, Колко вреди срце што нас разумева. И какво је добро познати га смети, Колико се паги кад се с њим Не снева. Преводи Р. М. Веснић

РАЗЛИЧНОСТИ

Први Фултонов пароброд. — Сад се навршило сто година, како имамо парно бродовље. Проналазач је њихов Фултон, Американац, чија је стогодишњица прослављена сад не само у Америци него и у целоме просвећеноме свету. Први парни брод, кад је већ био спреман у свему за пловидбу, запливао је у реци Худзону, у Америци. Али пре тога Фултон је чинио пробе са проналаском својим у Паризу, по реци Сени. То је било године 1803, а по допуштењу Наполеона тадашњега првога консула. Један часопис из тога доба пише ово: „Августа деветог чињене су пробе са једним новим проналаском, чији ће потпун и сјајан успех имати велика утицаја на трговинско и обалско бродарство Француске. Има већ два три месеца како се према Шајатовом пристаништу виђа неки чудноват чамац, који са стране има два велика точка, као да су то нека кола, а иза