Nedelja

Страна 16.

Број 19. и 20*

точкова стављена Је машина, налик на ватрогасну пумпу, која окреће точкове. Пре неколико дана пакосни људи покварили су неке делове тога новога бродића, али га је проналазач његов опет оправио и наставио да чини пробе с њим, те да тако даде доказа о свомс високоме таленту. Деветога августа, у 6 сати после подне, Фултон је помоћутри човека отиснуо свој бродић од обале и готово сат и по нама је пружао чудноват призор, како се бродић, на форму кола, обртањем точкова покреће напред. Кад је бродић пловећи крај обале уз воду пошао онда му је брзипа била равна ходу доброга пешака, т. ј. 5—6000 корака на сат, а кад се окренуо после да плови низ воду брзина му је била знатно већа. Бродић је свега четири пута пловио Сеном уз воду и низ воду. Лако је скретао лево и десно. Исто тако лако је бацао котву и опет се кретао. Бродић је вукао са собом два чамца, у којима су били разни научници, који се најповољније изражавају о новоме проналаску. Проналаззчево име је Фултон, Американац је и чувен је механичар." Први велики брод запливао је у Худзону репи 1809. године. Краљ Станиелав и шљахтић. — Пољски краљ Станислав Лешчински, када му је звезда била већ на заходу и када је чинио узалудне по кушаје, да се попне понова на престо пољских краљева, који је пре тога уступио био Августу II, добио је од неког шлзахтића писмо, у коме га тај пољски племић извештава, да му је главу уценио са 40.000 динара. Краљ Станислав је на тај безобразлук одговцрио овако: „Добио сам ваше писмо и веома сам се обрадовао, што моја глава вреди још и за вас нешто, али вас уверавам, да ја за вашу главу не бих дао ни паре". Нов народ. — Након двогодишњег борављења у северноме Леденоме Мору, вратила се у СанФранциско „Жанета", брод за ловљење китова, на којему је једна експедиција покушала да

у Чезаре Дамброзо велики талијански иаунник на пољу психпјашрије

^УГилееа Радулоеићка бивши стални члан Краљ. Срп. Народног Позоришта (Глумовала вредно и одлично до 1908. год. равних 45 година, а сада преминула као уметница у пензији, не оставивши за собом достојне замене),

доспе до севернога пола. Бауер, члан те експедиције, пише, да је на Албертовој земљи нашао ново ескимоско племе, које још никад до сад није видело бела човека. Чланови тога ескимоског племена називају себе Нунанац и нешто су крупнији од осталих Ескимоса. За пушку још не знају, те су се за то у највећем страху разбегли и по својим колибама посакривали, чим је један од чланова експедиције опалио из пиштоља. Жене су им све тетовиране и иду заједно са својим мужевима у лов. У лову се служе стрелом и копљем. Жена капетан на броду, — Најпопуларнији капетан на броду, на реци Охио у Америци, јесте г-ђа Мари в. Гринова. То је прва и за сад једина жена, која управља бродом што плови по валовитом Мисисипију и Охију. Кад се као млада девојка удала за капетана Гордона Грина она је свога мужа редовно пратила на броду. Тако је две године чинила, али се у исто доба и спремала за капетански испит, који је и положила с одличним успехом. Данас се сматра она за највештијег и најокретнијег међу свима капетанима на Охију. Нико не познаје боље плићаке и дубине те реке и нико није у стању да одржава такав запт на броду као она. Једном приликом њезин брод хтеде да се судари с неким путничким бродом, у коме је било начичкано путника. Њена присебност отклонила је ту катастрофу. Тако је вешто и одлучцо командовала, да до судара није дошло. На тај начин спасла је живот стотинама људи. Први паша. — „Паша" је у прво време била титула турскога аристократе. Сад се то у многоме изменило и та реч нема више то значење. Паше су заведене у години 1340 за владе Османа I. Први паша јепостао Анриср билах, кога је Осман назвао Мухлас пашом (искреним пашом), а за тим је постао паша Анрифбилахов син Асик. Тек после тога су се ређале те титуле издашније, а сад је сваки виши достојанственик у Турској паша.