Nedelja

Страна 1.

На два сахата пошто су га саранили ево шта се могло видети у гробници, у коју су спустили сандук. Чуло се лако куцање и кад се сандук отворио као неки орман, Матија је сео, почео се протезати као човек, који се пробудио из сна. Кроз решетку на горњем делу зида продирао је зрак свелости. Најзад Матија устаде тарући поистија мало укочена колена. У ствари њему је било врло добро и угодно. Наркотично срество, које је он узео, пошто га је најпре добро одмерио, учинило је жељено дејство. Држали су да је Матија умро, па су га саранили све како је он желео. Он је већ давно предузео све мере обазривости. Сандук је био начињен врло вешто. У њему је било прилично одела, јела, неколико боца доброг вина, па као што ништа не изнури човека у толикој мери као сарањивање, Матија је мало јео и испио чашу две за срећну будућност. Као и увек, тако је и у овој ствари била умешана жена. „Целомудрен" до четрдесете године, Матија, који је раније био апотекар и обогатио се проналаском желудчаних пилула, заљубио се у Ану Пједефр, порезникову рођаку, и понудио јој руку, коју је она одлучно одбила, з'бог чега се Матија као луд заљубио.... не, извините, као човек од четрдесет година, коме је пало на ум да се заљуби. Непоштен од природе, он је тако вешто заплео порезника, да је овај после годину дана, знајући да му каса није потпуна, озбиљно мислио на самоубиство. Тада се Матија јавио као избавитељ и поставио неке услове. Не гледећи на своју оданост ирема бележнику у суседној вароши, рођака се жртвовала за свога стрица, који јој је заменио оца, и тако је несрећна Ана постала госпођа Матијина. Она је морала да поднесе све последице те катастрофе. Матија ни малн није двоумио да га она мрзи. Одавде, па до уверења да га жена обмањује по заслузи, остао је само један корак. Неповерење прешло је најзад у манију. Жена из куће није никад излазила, нити јој је когод долазио. Све једно. Матија је кривио себе само због невештине: што још није

ухватио Ану на делу, а то зато што је будала. Тада му се у памети зачела сјајна мисао — да измисли путовање, не у Хавр или Версаљ, као што обично раде мужеви у комедијама, већ много даље, одакле ће повратак бити много тежи. Али он ће се јадне прекрасне ноћи вратити жив и затећи неверницу на делу. За ту цел је оставио гродневни рок и сад је премишљао о свима појединостима замишљеног дела, седећи угодно у својој гробници. III Трећи дан се примицао крају. Матаја је почео бивати нестрпљив. Чекао је да на гробљанском сату избије једаиаест. То је по његовом мишљењу био најзгоднији тренутак. План је био смишљен добро. Зидови гробља граничили су с његовим имањем. Било му је све на руци што му је нужно, па да се одене од главе до пете у црно као покојни апотекар. У покров ће се увити тек онда, кад изиђе на гробље. Чим пређе зид, право ће ући у собу женину. Видећемо шта ће бити тада. Матија се занимао тоалетом. Затим кад је све било удешено ас! ћос, он је дакле отворио гробницу, прешао горњу капелу, отворио врата и нашао се на гробљу носећи покров под пазухом. Још није ни ушао у алеју, а разгрну широки бели покров, и хтеде да се заогрне њиме. Али он промаши, те је морао почети изнова. — Почекајте чу се на једанпут иза њега, — ја ћу вам помоћи. IV Само онај, који никад у поноћи није био на гробљу, и није покушавао да се заогрне покровом, неће појмити како је непријатно било то изненађење. Онај, што је говорио, био је чувар гробља чича Грембо, тип веома познат у суседним пивницама. Он приђе Матији и, погледавши му право у очи рече: — Како! То сте ви, Матија! Зар већ тако брзо ? Матија веома збуњен старао се да се заогрне покровом, надајући се да ће га