Nedelja

Страна 36.

Број 3.

Је седела живахна удовица, погледајући често на њу, докна послетку није скренуо њену пажњу на себе. И тада се разви чила игра каћиперства, праћења звуцима оргуље или грмљавином проповеди катихетине. Јадној тужној удовици испаде бисером украшени молитвеник. Гаврило Марије се хитро саже и у исти неприметно утури ватрену исповест љубави коју беше још пре неколико недеља приправио и на писао. Идуће недеље впет молитвеник склизну с клупе. Овог пута из њега мало писамце, које заљубљени јуноша вешто сакри. — Опет поклон, осмех и попустљиви одсјај удовичанског ока. Озог пута једва је Гаврило Марије сачекао свршетак службе. Чим изиђе, одмах се изгуби испред другова у најближу капију и тамо, у мрачноме ходнику читао је сав нервозан : „Данас у 5 часова код мене, на шољу чаја, Хусова улица, бр. 14. II. спрат лево, друга врата. П. В. Хоћете ли доћи ?" — Доћићу, доћи, богињо моја — закликта млади господин и у бесној радости наже кроз ходник, да у мало не обори неку бабу, која је гегуцала ходником. И дође... Био је можда веома смешан, али „богињи" се по свему судећи баш то, допадало. Јер се за све то време смејала и ни мало се није опирала, кад јој је љубио мирдсаву ручицу. Чак га је неколико пута и ногладала, а кад је пошао, снажно му је стезала руку — и позва га данас, после пет часова.., Данас ! На бадњевече! Студен и топлота наизменце га прожимаху, кад год би помислио на данашње вече... Код родитеља сеоправдао, да мора часком отићи код сиромашних другова, који имају заједничку вечеру и изгуби се у свој мнли рај, код своје божанске Павлине.

Снимак г. Милорада М Павловића Дом ЈУГарка Стојановића.^адвоката, у Београду на ^алемегдану

Чим господин царски саветник изиђе из куће, заустави се и од једном изгуби ону наглу одлучност. Наступи мирно и хладно расуђивањ?. — Куда управо идем ? прогунђ! и обазре се. — Чак и не знам, како се та змија зове и где станује... И шта управо знам о целој ствари? Да је деран отишао код неке удовице... да га је видела она броћаста уседелица и да је то саопштила званичниковици. — Тамо ћу и дознати где станује госпођица Фрони, а та ће ми показати стан те ужасне жене. — Тешко њој! И с овом претњом корачаше господин царски саветник напред. Бадње је вече... Обична празнична тишма овладала улицама. Сваки жури тамо амо, претоварен пакетима, пун радости и очекивања. Беше скоро пет и по часова, кад је господин царски саветник после своје Одисеје доспео до госпођице Фрони и кад му ова потајно показа врата и веранду, где станује удовица „не баш најбоља гласа." Помрчина је била већ толика, да господин саветник није опззио ни посетницу више врата. Али му то није сметало... Притиснув кажипрстом десне рухе пуце електричног звонцета, спремао се за напад.

Снимак г. М. ЈГРадојевића, поручника ОбеерВатортЈЈа у београдекој тврђаеи

Силно и дуготрајно звоњење електричног звонцета запрепасти у маломе стану вижљаву удовицу и њеног млађаног обожаваоца. Гаврило Марије, који је дотле непрестано клечао у живописној пози, нагло је скочио на ноге и најравнодушнијим изразом на лицу ломио је бисквит над шољом „златнога" чаја. Служавка их је обоје затекла у пристојној даљини занесене разговором о последњој уметничкој изложби. — Овде је некакав господин, жели од-