Nedelja

!'' Број'3.

Страна 37

лучно да говори с милостивом госпођом муцала је служавка и додаде: Не да да се одбије. Дивно лишце младе удовице побледе наоблачи се. — Поверилац — сену јој кроз главу. — Добро, Марија, идите и кад зазвоним, уведите тога господина. И чим се врата затворише, чу се њен слађан гласић: — А ти, мило моје, опрости... причекај часак тамо, иза „Тамо иза" беше спаваћа соба красне удовице. Сакрив „своје мило" притисну пуце и заузе позу, да дочека тврдоглавог повериоца. Врата кврцнуше и — господин царски саветник стојаше је на прагу. Двострук узвик изненађења !! Удовица кликну весело ! Неверни љубавник кога беше изгубила, кад га једном угледа у ложи с породицом (а свагда је говориода је нежењен) враћа се, као што јој је написао у последњем писму, враћајућијој гомилу писама: „Ако си ме се ужелела, вратићу се..." И сад се враћа, враћа се управо на Бадње вече. А пре^но што је господин царски саветник и дошао к себи, полете му удовица и гушаше га страсним пољупцима... Госпедин саветник заборави на прекоре и омекша као восак. А кад је после по часа одлазио од ње, био је опет њен званични љубавник.

Млади се господин међутим наслађавао погледом на раскошно уређени собичак. Био је први пут у будоару младе жене. — Све је ту за њега била новина. Од једном му појури крв у главу. Међу многим фотографијама опази Гаврило Марије и свога оца, царског саветника, узоритог супруга и цесаро-краљевскога моралисту I. класе... Ношња туриста: кратке чакшире, тако смешне на његову гојазну телу, у позадини алписка декорација .. а на ивици фотографије посвета: „Мачкици успомена ан красне дане у Женеви — Мачор."

Гаврило Марије само што није скакао од радости ! — Тако му је папа у рукама, хм, и још како у рукама! На послетку га његова обожавана пусти у трпезарију и бурно га љубљаше. — То је био веома тврдоглав поверилац, али се ипак могао да умилостиви — рече смејући се... * Код саветникових су спремали вечеру бадњега дана. Госпођа саветниковица је била у кухињи. Царски саветник и син му нађоше се у трпезарији очи у очи. Отац је хтео да непријатну ствар оконча још пре вечере. Отпоче своје јерихонско моралисање о поквареној младежи, о прерано развијеним страстима и т. д. Син се није бунио, само је мирно слушао... Од једном,пак, потпуно равнодушним и безазленим изразом лица запита : — Папа, зашто и наманиси дао ону фотографију у туристичком костиму, из Женеве?.. Под царским саветникомклецнуше колена.. У трпезарију је улазила супруга и мајка, носећи чинију рибље чорбе. Царски саветник брзо метну прст на уста, синклимну главом. И овим јединим жестом веза се уговоризмеђу оца и сина. Тога Бадњег вечера беху сви задовољни. А најсрећнија беше удовица. „Усуд ми је овога пута био веома наклоњен" — мислила је, лежући у постељу доделио ми је два љубавника: једнога за радост и миловање, а другога због трошка... Разделићу их праведно... Једнога дана отац, другога син... Само да никад не побркам дане... А блажени сан је облетао лепу главицу лукаве Евине кћери. Превео РаНззу

ОПЕТ МИ ПИШЕШ... — СТ. ГАЛЕТОВ Опет затежеш лук и пушташ једну по једну демонску стрелу твоју, да ми врховима

Вршидба у еепу Врбмци, у округу тимвЧКом