Nedelja

Број 7

Страна 115

IX Седма се исповеда: „Мене сва лепа момчад воли, као рођену сестру. Али сам их и ја добро усекнула. Један је био папучар, други трговац базара, трећи воћар, четврти учитељ, пети и шести су били писари, седми је био мазгар. Папучар је мислио да је најбистрија глава у граду; трговац опет, да је моћан господин тиме, што тргује у базару; воћар је био лакомислен; учитељ опет мало надувен; писари су се понашали као посланици — једини је мазгар изгледао поштен. Папучару сам се насмејала у очи, трговцу из базара сам пребацила, да мирише на подвођење, воћару сам обрнула леђа, а писарима сам дала по два новчића, нека се бар једном наједу сити, а девојака нека се ману! Мазгара сам пак у очи похвалила: „Ти си само мазгар, душе ваља, али ми не изгледаш да си мазгов као онидоуги!" Радовао се и мило му би веома због тога и хтео је на послетку да ме од радости загрли; али га за времена опаучих по руци. „Запамти", рекох му, „да си само пуки мазгар!" Он одврати: „Ти си опет најбоља жена свију мазгара на свету!" „Нисам ти жена!" рекох му. „Паниљубазница ти управо нисам била! Шта би хтео, молим те?" „Желео бих твоје срце." „Купи цвећаркино!" „Допусти ми, да ти се бар ногу сит наљубим!"... „Пфуј! Где си то чуо или видео?" „Онда бар руке, допусти да тиижљубим!" „Руке су за други посао опредељене." „Онда бедра, прсте, косу, врат и грло има доста места за љубљење!" „Доста је места, душе ваља, али не за тебе!" „Онда за кога?" „Ни за мазгара ни за мазгова. Разумеш ли?" „Разумем ли? за мало па не појмим." „Онда ти велим: Магарче!" „Магарац је што и мазгов." „Па ћу ти, кад ни од њих ниси бољи!" „Как го?" „Реци, пошто бих те могла купити?" „Мене, лепојко, узми бадава! Стојим ти на служби са свим бадава!" „Ето, видиш, да је и магарац скупљи од тебе, њега не бих могла добити бадава!" „А да ли би могла можда и магарца да употпебиш у служби твоје узвишене љубави? Па ма био то и најскупљи магарац? А, шта велиш?" ,,Имаш право!" рекох му. И од тога доба... од тога доба ми врши службу магарца у мојој страсној љубави кога могу за сад бесплатно употребљавати за све..."

„Ама, допусти!" зачу се. „Како то треба разумети?" „Како? Па, са свим просто: ја све мушкарце непргстано варам, Али се он једини нашао. коме ћу се ставити у службу!" Нико ни да је писнуо. Али је за то свима изгледало, да ова „зломисаона, лукава" другарица ипак нијетако зла Као што изгледа. X Исповест осме: „Лане, управо на дан мога рођења, нађе ме, а да нико незна, лукави Шебаријев син. Увукао се опрезно као мачка, иза врата се заклонио и проницљиво је погледао на мене. Била сам изненађена. Али он за дуго не проговори ни речи. На један пут паде ми пред ноге, обухвати ми колена и поче да ми љуби санцале. Па јецајући, узе ми причати: „Ви сте тако добри! Као анђео! чак, ни анђели, не могу од вас бити бољи. — Је ли да ми нећете учинити кризо, и да ме нећете никоме одати? Ви сте моје јагње, а ја већ одавна жудим да вам се поверим. Веома сам болан, управо умирем постепено, и тако ми неодољиво дође да-вам одам, колико вас волим... да... вас љубим!" Била сам тиме веома узбуђена. „Дакле ти ме љубиш! Па шта би управо хтео од мене?" Диже своје успламтеле очи и упре их у мене молећи и веома тужно. „Да и ви мене љубите ■— док не умрем!" „Па како управо треба да те љубим?" упитах га. „Зар ви не знате?" рече зачуђен. „Наравно, кажи ми, како ти то замишљаш!" Забезекну се. Па несмело упита? „Смем ли да вам покажем?" „Па него!" пристадох, ободравајући га осмехом, пошто бејах већ и сама веома радознала. Тада он поскочи као веверица и наглом страсношћу поче ме грлити, љубити и гладити, стезао ме је к себи, као да ће ме гристи. То ме се прилично непријатно косну. „Дакле, то би ти желео? То те чини срећним?" ,,Ох, да... да... сад ми се и не жели умирати!" Смејао се и сузио, пресићен блаженством. Ма и мимо воље, ипак се одлучих: „Онда љуби ме, љуби, кад ти то чини толико задовољство! Буди срећан бар за то кратко време док не умреш!" Превијао се узбуђењем, страшћу и осећајима савладан. — Од тога доба већ у опште не жели да умре! Чак шта више, не изгледа ни онако сломљен. Чио је и весео, пун је задовољних осмејака и васкрслога живота..." Девојка ова, „јагње божје", умиљато за* врши исповест.