Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

12 ~ општински зАЈАМ

Београдска општина на подлози саме трошарине никад ни до века не може успети да закључи корисан зајам од го милијуна из оних истит розлога, са којих није могла ни у прво време, кад је он биоу ствари потребан, да га закључи. Грошарински приход, сви знамо, да се троши, па се и данас троши на редовне тотпребе општинске, нити је то друкчије могуће; па чак се није могло што одвојити од њега ни за одужење она 2 милијуна (и више) код Народне Банке и Кредитног Завода. А од намењених и законом предвиђених радова – нигде и ништа!

Држава би заиста- требала да узме на нишан општину, али не да је дави него даје упути и упућује на закон, на оно што јој дужност да ради и што треба да ради, да би не само општина већ и она користи имала. :

(С тога би било потребно унети у закон о тпрошаринм одредбу: да се приход трошарински несме, атеолутно несме, ни нашта друго трошити но на оне у закону и цо реду обележене радове; а дотле нека се сав депонује код Банке и других Завода. На тај начин ми ћемо бити у положају да у терету трошарине, гледамо на чисте и стварне приходе за установе опитинске, п они ће за нас бити сноштљивији, а у толико лакши и бољи колико пре могнемо приступити пословима.

Ошштина ће се међутим постарати да за своје редовне потребе нађе других срестава. 'И то би било све. И, да је таако рађено за ових десет година, од кад је трошарина уведена, ми би сада имали готовину (8 милијупта) равну замишљеном зајму. А идућих то година створиће и свих то милијуна! Па туди штаа бољег! Проћиће и идућих 10 година ка и прошле — нити је то далеко нит скупо, па Боже здравља, дочекаћемо и то!