Njiva

ХУШ. год.

ЊИВА

61. страна.

Но~ћни нападај. Н8 ратнпх долтивљаја нашнх Босанаца. Једнога поподнева добије босански батаљун заповед, да буде опреман у ноћи напасти на Руое. Домаза оазнасмо, о чему се ради. У П . . . биле оу приспеле две непријатељске коњаничке дпвизије. Будућп да су и наше дивизије било наканиде кренути истим правцем, зановеђено је нашем батаљуну, да у заједници с хрватским 31. ловачким батаљуном нападнемо на непријатељоко одељење и освојимо један мост. Мене послаше о батаљуноким трубачем напред, да будемо свеза с оном нашом сатнијом, која је била постављена на једну уввисину као дојавница. У касу аођемо. Замало пређемо наше предстраже, а онда смо требали ноћу и без икакаа водићн да се протурамо кроз густу шуму. Пре него што омо зашли у шикару, ваљало је још уз оветло електричног фењера иогледати на карту ! Дакде: — од прилике три километара у долинп, онда опет на узвиоини, којом ћемо од прилике један кшометар ићи по хрпту, онда нааево преко једне увале, па уз шумску ивицу на оупротни брег. Ваља ое оамо држати меоеца! С овом скпцом у глави одјахасмо, а где је стаза допуштала, јездили смо и у каоу. Доскора се без неприлике успемо на узвиоину. Тамо зачујемо глао, који нас заустави. Сместа разаберем, да су наши ловци. Заповедник сатније, који је овде био као одцепљен од читавога света. врдо се обрадовао, кад нас је угледао. Радост је његова постала још већа, кад сам му рекао, о чему се ради. Одасдавши две патроле напред, узесмо чекати наша два батаљуна. И приспела оу мало касније, па скупа пођемо према Б . . ., где се је налазила и опет једна наша сатнпја као дојавнпца. Ступало се врдо напред, јер смо сада имали вође. Око 12 сати дођемо код једног мајура

до споменуте дојавнице. У собп, у којој је лежао и један рањени козак, затекосмо наше чаетнике. Пошто су нашега заповедника о свему информирали, буде издана ваповед, да кревемо напред и да и8ведемо нападај. Батаљун је морао ићи ванредно тешким путем кроз шуме и поноре. Али смо све то лако и у миру претуриди. Поотајкивали смо, да дочекамо другу сатнију. Једно одељење буде одређено с неколико коњаника да пође на леви брежуљак; хрватски ловци искрсну с југа нама на десној страни — и тако са свих страна концентрично полазимо према П . . . Одједанпут с бока зачујемо пуцање, а и о друге стране отпочне пуцњава, али ми ступамо управо према градићу. Пучанство, које нас је радосно дочекало, јави нам узбуђено, да се је непријатељ у велико' брзини повукао на другу обалу реке. У градићу су се налазиле још само две козачке сатније, којс су се такођер спремале на одлазак. Сама руска војска била је оставида место још дан пре. На тај начин би нам измакао уопех, којему смо се надали! Већ омо живо иодикавади себи пред очима, како ћемо пзнеН8дати пољске страже, а остале Русе затећи спавајући у хамбарима и стајама, па их оданде извући и окупа с коњима у триумфу одвести . . . Тако је могла непријатеља обасипати падбом само једна наша кумпанија, која се је с највећом брзином попеда на супротау узвисину. Храбри хрватски ловци били су боље среће. Пошло им је за руком докопати се великога броја коња. И ако нам овом приликом бојна срећа није била особито склона, замало нао је господеки одштетила. Тицадо се оамо једнога дела нашега батаљуна. Посебна чета дојавница није могла приопети на место свога одређења ради непрестаних настраја и окршаја с козацима. Бригадно 8аповедништво изашаље ради тога још током ноћи на извиде јадан вод у Р . . . Поручник Јостал, који је био заповедник тог босаноког вода, крене с једним надловцем и са четрдесет момака у десет овти ноћи. Замало оу прешли наше најдаље страже. Далњи хол настављао се у вајвећој тишини и у8 пооштрено претраживање свих побочних јарака. Одједанпут се на наше одјељење стане пуцати,