Njiva

62 . страна.

XVIII. год.

ЊИВА

најприје е деве, а онда и с десне стране. Поручник Достал одмах разабере, да ће то пуцање потецати од непријатељских крајњих стража. Одмицао је стога што брже, док су танета фићукала над гдавама његове момчади. Замало угледаше прве кућице места Р. Вод се стане опрезно шуњати даље. Неколико људи уђу у једну кућицу, коју им је иза дугога куцања отворила једна оељакиња, дрхћући по чптавом телу и у оузама приповедајући, што су све «Москапи» (Руси) починипи у селу, Према њеном говору морало их је бити око 10.000 с многим топовима. Наши оу људи слушали ово бапско трабуњање не верујући му много, па се још само раопиташе, како је далеко и где се налази главни трг. Вод је управо хтео да крене даље, кад се изненада зачује живахно тапкање коњских копита, које се је све више приближавало селу. Без сумње су могле бити алармиране пољске страже, које смо час пре прошли. Пустили смо пх да се прибдиже на неколико корака, а онда их зауотавимо позивом: «Халт — вер да?» Кољи су пропну и у најбржем трку окрену натраг. Одапнемо за њима две салве, које су већи део коњаника повалиле на земљу. А сада потекосмо прама главном тргу. Твк што онамо приспесмо, зачујемо поново тапкање коњских копита И8 једне побочне улице. Наш храбри вод пуоти и ове коњанике да се приближе, како би им приредили иоту судбу, коју и пређашњима. Руои, који оу били 8апрепаштени опазивши противниве у рођеном њиховом коначишту, окрену натраг, желећи утећи. Убојна ватра наших јунака и опет опуоти много оедло. Могло је бити четрдеоетак коњаника, од којих је само неколико умакло. Иста игра понови ое у маденим размацима с још неколиким непријатељским коњаничким гомилама, које су кроз друге улице долазиле према главном тргу. Ово је место било замало покривено коњаницима и коњима, погођеним и срушеним. Многе су и коњи прегазили. Ужаоно вапомагање напуни тишину ноћну. Много пута ое чуо и јаук «Адлах! — 8нак, да је међу рањеницима било и Муолимана . . . Но овим понављаним пуцањем узбунидо се читаво сепо, па је ва поручника Достала било крајње време, да свој вон спреми на

сигурно место. Брзо дакле крене на другу села, зауставивши се код једпе ћуприје, да онде скупи овоје људе. У тај мах дојури поново 50—60 козака. Ив најближе бли8ине буду и опет дочекани смртноносном ватром, па су се многи суновратили преко ћуприје у реку. Што нпје погођено, побегло је главом без обзира. Наше оделење наотави свој ход и дође до једне осветљене куће, у којој опаве војнике, како се у брзини преодевају. Најприје почнемо пуцати, а онда уђемо у кућу. Како је било велико наше зачуђење, кад разабрасмо, да се је у тој кући налазио стан пуковнијског стожера и чаоника. Многи су од њих бпли рањени. Кад је тешко рањени руски пуковник видио наше ловце у фесовима, вапита их њемачким јв8иком, да ли су Муслимани? Онда замоли за лечника. Но наш вод није имао много каде. Један ловац нађе у суседној отаји много оседланвх коња, које је чувао један козак. Тај смо пљен још покуппли, па опрезно пошли натраг. Заробљени чувар пуковникових коња рекао нвм је, да је пуковнија, која је ноћида у селу черкеокога порекла . . . Поручник Достад водио је своје одељење тако сретно, да је — не изгубивши ни јехнога момка — са ваплењеним коњима, с многим другим материјалом и с добром вешћу приспио до бригадног заповедништва. Ова је ноћ бпда обилата. Момчад )в подвикивала од вадовољотва и радовала се лепом успеху. Смеони поручник био је 8а ово подузеће одликован војном колајном на белој и црвеној врпци. Коликим би весељем ово превишње одликовање испунило милог и скромног часника! Али му није било суђено да га дочека. Затекла га је смрт код новог једног смеоног насртаја. Знај: • Нечистоћа више убија људе него глад.» • Нечиотоћа једе људе а рђа гвожђе.» Нечистоћа је легло а чиотоћа предохрана сваке болести. У чиотоћи људи напредују и кипте вдрављем. У нечиотоћи чаме и пропадају. Чистоћа одржава вдраве п болеоне, а нечистоћа руши и највеће џинове. »Чиетоћа је пола 8дравља.»